Пастир добри
ПОЗДРАВНО СЛОВО ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА ПРЕД ОДЛАЗАК ИЗ ГРАЧАНИЦЕ
Данас су речи сувишне, данас осећања раде. То се видело код г-дина Велића и код брата Слободана и код свих вас који сте дошли овде.
Тешко је рећи поводом чега. Нит је свечаност, нит је жалост, ал је све то помешано. Дошли сте да се опростимо, поздравимо, да ли за стално, да ли за привремено, то је у Божјим рукама. Брат Слободан изрази наду да су ми врата Лазарије отворена. Али, нека буде Божја воља.
Шта се догађа са нама последњих једанает година? За два дана биће 11 год како је Косово окупирано, шта се догађа са нашим народом, са нашим светињама? Косовска битка, која је почела на Видовдан 1389. године, непрекидно траје . И ово је отприлике време када се та битка приводи крају, када се завршава. Како онда, тако и данас, српски народ је нажалост подељен. Сврстава се под два барјака, један честитога кнеза и други Вука Бранковића. Благо ономе ко изабере прави пут и стане под прави барјак. На њега ће се вековима изливати благослов нашега народа и потоњих генерација. А тешко ономе ко изабере погрешни пут, погрешни барјак, на њега ће се вековима изливати проклетство нашега народа као на Вука Бранковића.
Ништа у овоме нема необично, ништа што ни раније није било у историји Цркве. Црква Божја је живела 2000 година, пролазила је кроз разне Сциле и Харибде, кроз разне буре и олује, али није потонула никада, неће ни данас. Црква Божја ће остати на таласима житејскога мора и вршити своју мисију коју је примила од свога оснивача и пастироначалника Господа Исуса Христа. Црква ће остати и даље, она је надживела све своје непријатеље и гонитеље за истину и све своје борце за истину и правду. Сви су они уградили себе у темеље Цркве Божје и зато је она и моћна и снажна и може да одлоли свим искушењима која јој овај свет приређује.
Али Господ кад је слао своје ученике у свет да проповедају његову божанску науку, говорио им је шта ће и како ће пролазити: ,,У свету ћете имати невоља, гониће вас, изводиће вас пред кнезове и цареве, многе ће од вас побити имена мога ради, али не бојте се, јер ја надвладах свет“. Другом приликом је рекао и указао на свој пример: ,,Ако мене прогнаше и вас ће прогонити, ако моју реч одржаше и вашу ће одржати“. Али оно Христово ,,не бој се мало стадо јер би воља Оца вашега да вам дарује Царство“. Те речи Христове су мелем за сваку душу, која страда правде ради и којој је обећано блаженство: ,,Блажени прогнани правде ради јер је њихово Царство Небеско“.
Без те помоћи Божје, без те благодати Христове, без тих утешних речи, ко би могао опстати, издржати оно што је Црква Божја издржала за две хиљаде година и ко би могао у нашем народу издржати и одржати се после свега онога шта смо преживели у својој мукотрпној, али светој историји, не само за време 500 година робовања под Турцима. И пре тога и после тога, страдао је наш народ, страда и данас. Али, шта рећи на крају, поновити Христове речи,, Не бој се мало стадо!,,
Ја знам да сте ви само представници нашега народа на Косову и Метохији, у држави Србији и у целоме свету. Нису могли сви доћи који су желели да дођу данас овде. Али, верујем да су и они мислима и молитвама данас овде са нама, као што ћу и ја бити до краја живота заједно са вама у својим мислима, у својим молитвама.
Ја сам на Косову провео 33 године заједно са Црном Реком и овим временом као Епископ ваш. Када је почело страдање 99. године, одржали смо се, остали смо и никада нисам могао помислити ни поверовати, да ћу морати да напустим Свето Косово. Али, оно што ја нисам могао да предвидим, претпоставим, Бог је допустио. Зашто? Не улазимо, не тумачимо, верујемо само да ће и то Бог употребити за добро нашега народа и наше цркве.
Мислио сам да ће се наш народ једном сабрати у Грачаници да ме испрати на починак, овде, у манастирско гробље, то би ми лакше било него данас.
Али, нека буде Божја воља. Ја одлазим тамо где морам, ви остајете тамо где морате. Останите, чувајте наше светиње и наше Косово.
Хвала вам свима што сте дошли.
У Грачаници, уторак, 08. јун 2010.
Записала Оливера Радић
