Пастир добри
Манастир Шишатовац је и прошле недеље (пред Воздвижење) био стециште великог броја верника из свих крајева Србије. Највећи број верника овом приликом пристигао је из распете Епархије рашко-призренске. После Свете Литургије, коју је служио настојатељ манастира Шишатовац – јеромонах Варсануфије (Стошић) уз саслужење клирика манастирског братства, за све присутне приређена је трпеза љубави. Том приликом Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Артемије обратио се верном народу пригодном беседом о Косову. Ову беседу у целини доносимо у наредном прилогу заједно са кадровима који унеколико преносе детаље са поменутог свештеног литургијског сабрања.
Звучни запис беседе Владике Артемија у гостопримници
„Шта има лепше и боље него кад браћа живе заједно?“ – рекао је Свети Пророк и Цар Давид, а Света Црква пева у својим песмама: „Благодат Светога Духа данас нас сабра.“ Сабра нас Господ данас овде, браћо и сестре, са разних страна, не само из наше отаџбине, од Грачанице, Ниша, Јагодине, Лепосавића, до Новога Сада, него и из далеке Канаде и из Републике Српске и са свих страна данас смо овде сабрани у једном духу, у једној љубави – љубави братској, духу хришћанском – у једној мисли: у мисли о нашем Косову и Метохији.
Ове песме које смо овде чули камен би пробудиле, а камоли људско срце. Међутим, ове речи, ове песме чују се у затвореном простору ограђеном са четири зида и не могу да се чују преко медија, јавног информисања, не може да их чује наша шира јавност, а то би требало, јер ако нас Косово не пробуди и не сабере, ако се Косова одрекнемо и изгубимо га, онда смо изгубили сами себе и нико нас више ни око чега не може окупити и сабрати. Косово је оно у Србији и српском народу што је срце у човеку. Оно се не може ни с ким делити, нити коме поклонити. Уколико се то деси, онда више немамо човека. Човек без срца не постоји, постоји леш. Ако бисмо Косово изгубили и њега се одрекли, онда би Србија престала да постоји, а српски народ би се расејао по беломе свету и постепено би нестао. Био би асимилиран у друге народе, те би тако неславно завршио своју историјску мисију коју нам је Бог преко наших славних Светих Предака одредио и наредио. Зато је потребно да, где год се налазимо, да о томе говоримо, да о томе сведочимо, да о томе и певамо и сањамо и кад смо будни и кад спавамо, јер само та мисао може да нас још увек обједини, а када смо заједно онда је и Бог са нама.
Господ је рекао: „ Ко није са Мном, против Мене је.“ Ми желимо да будемо са Господом да би Он био са нама, јер кад је Он са нама, ко ће онда моћи да буде против нас? Јер Господ је рекао: “Не бој се мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде царство.“ Тако да иако смо мали по броју, ипак са Господом бићемо и остати непобедиви, бићемо Народ Божији, Народ Светосавски, Народ Светог Кнеза Лазара, Владике Николаја, Народ Оца Јустина Ћелијског и осталих наших Светих Предака. Ту веру, ту наду, то треба да оставимо нашој деци и омладини, јер то је и наша и њихова будућност. Нека би дао Бог да то никада не заборавимо, него да живимо с тиме у све дане живота свога, јер само тако бићемо достојни наследници и потомци наших славних Светих Предака и овде на земљи и у Царству Христовоме. Амин.
Репортажа из Шишатовца – видео запис
