Пастир добри
„Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно!“ (Пс. 131, 1)
Овим псаламским речима најбоље се могу описати осећања преко петстотина христољубаца пристиглих из свих крајева Србије на прославу храмовне славе у селу Љуљаци код Кнића, које је 15. јуна примило под своје окриље дванаест избеглих монаха из шест манастира Епархије рашко-призренске.
Празнично славље у част празника Зачећа Светог Јована Крститеља, отпочело је бденијем а настављено Светом Литургијом коју је служио протосинђел Неофит Аврамовић, клирик Епархије канадске. На Литургији је једнодушно одговарао верни народ, предвођен избеглим монаштвом. Након Свете Литургије отац Неофит је најпре пререзао славски колач братији која живи у задужбини а затим је у крипти, где почивају многотрудна тела ктитора, одслужио мали помен ктиторима храма – протојереју-ставрофору Томиславу Марковићу и његовој супрузи Милици. Празнично славље је после тога настављено у великој трпезарији недовршеног конака надомак цркве. Трпезу љубави за све присутне приредило је избегло монашко братство уз свесрдну помоћ многих верника. С обзиром на величину и свестраност те помоћи може се рећи да је сам верни народ омогућио прославу храмовне славе у Љуљацима и створио апсолутно све услове за нормалан живот избеглих монаха у задужбини блаженопочившег проте Томе.
Ова двоједна и нераздељива јеванђелска целина монаштво-верни народ је у нашем намученом српском народу била главна снага у одбрани Свете Вере Православне и љубљене отаџбине. Свештено литургијско сабрање у Љуљацима било је најбољи показатељ да та снага још увек постоји.
Српски народ још увек има „соли“ у себи и неће иструнути у глобалној греховној трулежи овога света – главна је порука литургијског сабрања у Љуљацима. Та „со“ је љубав српског народа према свом монаштву, брига за њега и следовање њему.
Нека је слава и хвала Богу који покреће срца српских синова и кћери на љубав према монаштву или боље рећи према чувару вере и истине кроз векове.
Видео запис са прославе
