У наредном прилогу доносимо беседу Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Г. Артемија изговорену јуче, на Светој Архијерејској Литургији у манастиру Дубоки Поток. У прилогу се такође налази и видео запис са Свете Литургије. Света Литургија је одржана у манастирској трпезарији јер игуман манастира, протосинђел Ромило, није хтео да уступи кључеве цркве. Светој Литургији је присуствовало око двеста верника од којих се један број и причестио.
Репортажа из манастира Дубоки Поток
Видео запис беседе Владике Артемија
Звучни запис беседе Владике Артемија
Транскрипт беседе Владике Артемија
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Данас, браћо и сестре, велики је овај дан и свето је ово место на коме смо се сабрали. Сабрали смо се да ударимо нови почетак, нови поредак, у ствари да вратимо мир, поредак, јединство у Епархију рашко-призренску која девет месеци пролази своју голготу. Није овде место да анализирамо све шта је било, шта се десило, зашто се десило, него да Богу захвалимо на овом дару, на овој милости што нас је поново овде сабрао и сакупио. У Име Његово и у славу Његову да будемо оно што смо били, да останемо Православни Хришћани, да останемо у јединству са Једном Светом Саборном и Апостолском Црквом, Црквом Светих Апостола, Црквом Светих Васељенских Сабора, Црквом Светих Отаца, Црквом нашега Светога Саве и осталих Светитеља из рода нашега.
Ми нисмо се одвојили ни од кога. Ми нисмо никакви расколници, ми не стварамо ништа ново, ми се само трудимо да одржимо оно што су нам наши славни и свети преци предали. Биће напада на нас и даље, али не треба се плашити, јер Господ је рекао и назвао своје следбенике малим стадом рекавши: „Не бој се мало стадо, јер би воља Оца вашега небескога да вам даде царство.“ Сваки почетак је течак, свако пробуђење долази из пустиње и ово је једна од наших пустиња у којој смо се сабрали. Ево уместо у цркви, у храму Божијем, ми смо у овој тесној трпезарији се сабрали, јер тако су они који власт имају наредили – да не можемо у цркву да уђемо. Али ми знамо да је земља Господња и све што је на њој, и да је Бог свуда и на сваком месту присутан и да се Богу може молити и треба молити на свакоме месту кугле земаљске. Сигурно да су храмови посвећена места за Богослужења, али у невољи и катакомбе су римске биле места света, места за сабирање Цркве Божије, за богослужења. И ово данашње наше сабрање личи на она сабрања хришћана из првих векова.
Нека би дао Господ молитвама Свете Богородице, свих Светих угодника Божијих, пре свега из рода нашега Светога Саве, Светог Кнеза Лазара, Светог Владике Николаја и Оца Јустина Ћелијског, да останемо верни њиховом путу, њиховом аманету и њиховом завету, да одржимо њихово Јеванђеље које гласи: „Све за Христа – Христа ни за шта.“ Чувајмо своју веру, браћо и сестре. Чувајмо своје јединство са овом Светом Саборном и Апостолском Црквом и онда ће и Бог благословити нас, наше породице, наше домове, наша села и градове, наше Свето Косово и Метохију и целу нашу земљу и свуда тамо где наш народ живи и Богу се моли и чува своју Веру Православну. Нека је овај дан Богом благословен, и ви који сте се овде сабрали да заједно с нама поделите ову прву нашу радост и ову заједничку молитву, нека Бог благослови и дарује све оно што је потребно за живот вечни и за спасење вечно сада и увек и у векове векова. Амин.