Средства јавног информисања су у више наврата у време завршетка Ванредног Сабора преносила да је против Његовог Преосвештенства Владике Артемија поднета кривична пријава због “узурпације имовине СПЦ”. По већ устаљеном обичају Синод СПЦ нађе кривца а потом му тражи кривицу. Јавност би требало да зна да је управо исти Синод тражио од Еулекса да се Владика буквално депортује са Косова. Зашто то Синод СПЦ није тражио од своје матичне Државе Србије и зар тиме није директно признао Државу Косово. Ко је то интервенисао да и Еулекс и КПС делују тако брзо и ефикасно и са ког нивоа је та акција координирана требало би да одговоре чланови Синода. Који су утицајни људи ван Цркве умешани у све ово и како да у рекордном року се постигне договор са Еулексом и КПС-ом око ове ствари а да истовремено прођу дани и недеље док се не реше много важније ствари/лекови, вакцине и санитетски материјал и слично/. Очигледно је да је поново дошло до спреге између две власти које имају исти циљ.
Коме је та кривична пријава и поднета није речено. Надамо се да ће се бар сада поштовати досада више пута погажени правни поред Републике Србије. Нема никаквог кривичног дела од стране Владике Артемија а за свако евентуално дело би по члану 27. Законика о кривичном поступку МЕСНО НАДЛЕЖАН био суд на чијем је подручју дело извршено или покушано. Колико знамо Општина Зубин Поток је у саставу Косова и Метохије односно Србије. У правном поретку Србије су и Основни суд у Косовској Митровици и Виши суд у Косовској Митровици који су надлежни и за сва дела која би се извршила на територији Општине Зубин Поток. Високи савет судства је на својој седници од 16.12.2009. године изабрао 14 судија Основног суда у Косовској Митровици и 8 судија Вишег суда у Косовској Митровици. Самим тим ови судови имају и одговарајућа тужилаштва. Значи да би управо ти судови и та тужилаштва требало да поступају у свим стварима везаним за територију Косова и Метохије, а што досада није ни био случај. Није јасно ни о ком је то делу реч, да ли се исто гони по службеној дужности или приватној тужби, нити се наводе инкриминисане радње које је наводно Владика Артемије учинио. Зебњу уноси и чињеница да је на Сабору Владика расчињен без вођења поступка, без оптужнице и без права на одбрану. Да ли се у Цркви па можда и у Држави праве неки “ преки судови” показаће време , али досадашње понашање власти не обећава ништа добро.