Текст под називом ”Артемију стигла подршка из Јерусалима” објављен у дневним новинама Правда од 23.11.2010, био је повод да се поново, као и небројено пута до сада, пласирају неистине и клевете из седишта Епархије рашко-призренске, узурпиране од стране анти-канонског Епископа (по црквеној терминологији заправо – ”прељубника”).
Као што смо већ, нажалост, навикли последњих неколико месеци, Саопштења и поруке која се упућују јавности из седишта Епархије рашко-призренске у Грачаници препуна су неистина, конструкција, клевета, инсинуација… Најмање је у њима истине и веродостојног и објективног приказивања стварности. То се може утврдити на сваком кораку. Такав суноврат, изгледа, многи нису очекивали.
Такав је случај и са најновијим Саопштењем издатим поводом претходно наведеног текста објављеног у листу Правда.
Да ли је случајно да се ово Саопштење подудара са ”Још једним братским(!) писмом” објављеним истога дана на сајту www.spc.rs од стране првог Администратора Епархије рашко-призренске, човека који је још пре 12 година дао оставку(!) на своје достојанство!? И са интервјуом који је листу Курир, такође истога дана(!), дао Митрополит Амфилохије!? И са…, да не наводимо даље.
Шта је у било којем од три претходно наведена текста уопште истинито!? Али, већ смо сви толико навикли да у изјавама поменутих ”свећом” (или боље речено ”рефлектором”) треба тражити истину, да нас то више, нажалост, нити изненађује нити чуди.
Неистина је, међутим, да Епископ Артемије или неко од наведених његових клирика има икакве везе са поменутим текстом у Правди. Али, могло би се оправдано поставити питање, да нису иницијатори објављивања текста у Правди управо они који сада пишу тако нечасан деманти, препун неистина и подметања? Није ли текст у Правди послужио као одличан повод да се још једном изнесе мноштво неистина и нових клевета, пошто су све досадашње небројене разбиле о стену Истине и остале без икаквог упоришта? Јесте. И, зашто је текст у Правди толико тајанствен у погледу било којег податка везаног за поруку из Јерусалима, из манастира Светог Саве освећеног, а са друге стране толико прецизан и детаљан, чак до дословног цитирања, приликом навођењa речи (тобожње?) поруке? Да ли ти подаци и постоје?
Како онда уопште веровати у презентоване поруке игумана манастира Светог Саве Освећеног и његов деманти, кога он, уз то, шаље српској јавности преко неколико посредника!?
Очекује се, дакле, да ”у најскоријем року” игуман Евдоким директно пошаље свој званични деманти српској јавности, којим би оповргао подршку Епископу Артемију, како би се, макар и у најмањој мери, смањио огроман баласт неповерења према сваком тексту и изјави[1] који долазе из седишта Епархије рашко-призренске у Грачаници.
[1] Да ли таквим поступањем особе које седе у управи Епархије наводе читаоце њихових изјава – да све што одатле долази примају као неистинито и нетачно, докле год аутори не докажу супротно?
Извор: www.mancr.org