Пастир добри
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Како дивна поука, браћо и сестре, данашњег Светог Јеванђеља, када Господ говори о гозби коју домаћин припрема за своје званице. И када би гозба готова посла слуге своје да позову званице, и да кажу: Све је готово, изволте на вечеру. А званице, како каже јеванђеље, почеше се изговарати и налазити разлог да не дођу. Један рече: Купио сам њиву, морам ићи да је обиђем. Други рече: Купио сам неки пар волова, идем да их огледам. Трећи се оженио и не може доћи, и тако даље. И када слуга рече господару, шта су званице одговориле, господар се разгневи, и посла слуге на улице, на раскршћа, да позову све које нађу, да дођу да му се напуни кућа. И слуга то учини и обавести господара да још места има: Идите међу ограде, идите на стазе, идите на путеве и кога нађете, убедите их да дођу, да ми се кућа напуни. А оне званице, које нису хтеле доћи, они неће ни окусити моје вечере.
То је једна проста прича, браћо и сестре, али има дубоки смисао. Господар – домаћин, није нико други до наш Отац небески, наш Творац и Спаситељ, Бог Отац, Господ Исус Христос и Свети Дух – Света Тројица. Овај свет, цео свет је његов дом, сви људи су његове званице, а Господ је овом свету припремио богату трпезу, за све људе, за сва жива бића има довољно да се нахране, довољно хране. Али гле, има и небеска трпеза коју Бог припреми за те своје званице, припреми Царство Небеско, припреми небеска блага која око не виде, за које ухо не чу и у срце човеку не дође. То припреми Господ, то је његова та богата трпеза коју нуди свима, и позива све. Али људи се сви не одазивају. Људи су притиснути земаљским бригама. Неко је притиснут бригом како да стекне богатство, други је притиснут бригом како да очува оно што је неправедно стекао. Трећи, како да задовољи своје прохтеве, своје страсти, своје грехе, своје жеље. И немају времена да мисле о тој небеској трпези, о Господару који позива, него се баве земаљским стварима, што би реко Свети Владика Николај: Отимају се са гусеницама о земаљски брст. И Господ тада рече: много је званих али је мало изабраних. Много – значи сви, сви су позвани, а изабрани су они који се одазову томе позиву, који крену за Господом, који примају његову науку божанску, који се труде да живе по заповестима Божијим. То су те званице које се одазивају, које ће и доћи и сести за богату трпезу свога небескога Господара. А они који се нису одазвали, они ће отићи на друго место, где је плач и шкргут зуба.
И данас, браћо и сестре, та је трпеза постављена, и данас Господ шаље своје слуге. Слао је пророке, слао је анђеле, слао је апостоле, слао је служитеље Цркве своје да опомињу народ и да их позивају да дођу на богату вечеру коју је Господар припремио. И данас мало је оних и у роду нашем и у народу православном који слушају тај позив и који се на њега одазивају. Многе земаљске бриге су нас притисле па немамо времена да мислимо о души својој. А душа је, како каже Господ: Скупља од целога света. И ако човек цео свет задобије а души својој науди, душу своју изгуби, шта ће дати откуп за душу своју? Нема тога блага, нема тога сребра и злата, којим се душа може откупити ако се не трудимо да је испунимо небеским вредностима, врлинама и оним животом који је Богу мио и драг и Богу угодан.
То је, браћо и сестре, поука данашњег Светог Јеванђеља. Томе нас позива света Црква и призива, а пре свега да чувамо веру своју православну, јер велика опасност прети са разних страна да нам веру исквари, а када изгубимо праву веру онда нема ни спасења душе. Вера је та сила која даје човеку снагу духовну да све може да учини и да све поднесе у животу. Све је могуће ономе који верује, каже Свето Писмо. И оно што људима изгледа немогуће, верујућем човеку је то могуће, зато што је Богу све могуће. А када смо са Богом онда смо и ми и свемоћни и све можемо да учинимо. Наравно, нешто добро, све што је добро, што је спасоносно. А без Бога шта можемо да чинимо? Само грех, само оно што је зло, само оно што нас од Бога одваја, што нас води уместо у царство небеско у вечну пропаст, у пакао, у муку вечну, где је плач и шкргут зуба.
Нека би Господ молитвама Свете Богородице, Светог Јована Претече, коме је овај храм посвећен, светих угодника Божијих из рода нашега, нека би свима нама и целом роду нашем дао слуха духовнога да чујемо позив Господара свога, да се одазовемо на његов позив, да би нас Он примио и угостио за својом трпезом у дому своме. Да бисмо тамо и ми са свима светима славили Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.
