Пастир добри
Извор: www.novinar.de
Tихо, без икаквог наглог покрета, попречног погледа, шкргутања зубима, како то поједини епископи, пред и за време Св. Литургије раде, у храм Зачећа Св. Јована Крститеља у Љуљацима, који је био препун народа, дана 28. новембра 2010 године, ушао је Преосвећени Владика Артемије благосиљајући присутни народ и све оне који су успели да му целивају десницу. Сви, читава црква поје “Достојно”, а он кроз масу народа, окружен духовним чедима корача ка истоку, олтару светоме у сусрет Богу живоме.
Читава црква, сви у храму, поју “Цар небесни”, а чеда анђелски чинова облаче свог духовног оца припремајући га за служење Св. Архијерејске Литургије. Боже, која лепота, која радост, песма помешана са сузама, као да су се небеса спустила и приближила том једном парчету земље у поноситој Гружи, у Земљи србији у свеколиком Православљу. Све се одвија тихо, побожно, како у храму, тако и око храма окупљени народ поје у један глас и прати Св. Архијерејску Литургију.
Нико се не помера, гледа тамо и вамо, него сви са песмом на уснама у дубинама своји душа славе Оца небеснога. Гледајући ове честите Православце, у ствари сам видео живу цркву Христову, која се не ствара по белосветским трибинама и мудровању овог света, него кроз служење Богу и благодат која је од Бога дана. Ту у Љуљацима, тог прохладног јесењег дана, гледао сам оне које канонопреступници називају Православним Талибанима, како својим оделом у које су се обукли, ставом који су заузели, крсним знаком којим своју веру испољавају, песмом која силази са њихови усана, сведоче веру прадедовску, веру отаца и светаца Православља.
Преосвећени Владика Артемије, благосиља, гледа тај рукосадни виноград Божији и као да погледом кроз овај окупљени народ Божији, тамо далеко види браћу своју епископе и моли се за њих оном Господњом молитвом на крсту: “Оче опрости им јер незнају шта раде”. Да, то може само човек чистог срца, човек благе нарави и питомог погледа. Баш то, тог прохладног јесењег дана се осетило у храму Зачећа Св. Јована Крститеља у Љуљацима. Заиста се десио народ, који је дошао из скоро свих крајева Србије и Богу хвала, они као појединци или групице, како то воле да кажу канонопрступници, као нови апостоли, престављали своје крајеве, а сви заједно и целу Србију.
Десио се народ и колико знам нико га није бројио, али је интересантна прича да га је било више него што је било за овећење крста и храма Св. Саве у Крагујевцу, које је осветио Патријарх Иринеј. Владика Артемије се након Св. Литургије није нигде скривао од свог народа, него је за трпезом љубави поделио са својим народом оно што је имало. Мрвица, мрвица али су је добили сви и наситили се.
Пријатељу, ако те пут нанесе кроз село Љуљаке у Гружи, ти скрени до храма Зачећа Св. Јована Крститеља и види шта се тамо ради. Ако не одеш и не видиш, немој бар да осуђујеш оно што ниси видео и оно у шта се ниси уверио. Ако и поред овог позива и молбе, наставиш са осуђивањем, онда знај да свесно грешиш и грех навалачиш на децу и потомство твоје.
Свештеник Илија Јокић
30.11.2010. год.
