Пастир добри
„Што је Бог саставио човек да не раставља“
(Мт. 19, 6)
Ове свете речи изрекао је Господ наш Исус Христос када су га фарисеји кушали питајући га: “Је ли допуштено човеку отпустити жену своју за сваку кривицу?“ Кроз њих Спаситељ нам говори о светињи брака и, што је још важније, упозорава нас на то Ко је саставио а ко не сме да раставља брачну заједницу. После ове поуке Господ је нагласио једини оправдани разлог раскида брака – прељубу.
Свети оци су браком (духовним) именовали још једну свезу, и то између Епископа (женика) и његове епархије (невесте). Ако се у домаћој цркви (браку) спасава неколико душа колико је онда претежнији овај духовни брак у коме се спасава неупоредиво више душа? И овај брак као и сваки други је назначен на доживотну верност (Епископа према својој епархији), премда, као и код телесног брака, и овде постоје јасно дефинисани услови када се он може раскинути. У случају нашег Епископа и оца духовног Артемија више је него очигледно да ти услови нису испуњени и да је због тога женик (Епископ Артемије) на силу и безаконо раздвојен од своје епархије (невесте).
О томе да се Епископу епархија даје од Бога сведочи свети Јован Златоусти када одговара цару: “Ја сам добио Цркву од Христа Спаса мога, и не могу је напустити добровољно, сем ако не будем избачен силом“1. Подразумева се да је Сабор посредник у томе као и свештеник у светој тајни брака али не и Дародавац (свих добара), како упорно покушавају да нам представе данашњи нарушитељи црквеног поретка и Предања, првенствено из Светог Синода.
Није прошло ово прво зло у распетој епархији а друго већ иде за њим. Исти виновници из Светог Синода безочно и гордо се мешају у још једну свету свезу коју је Бог саставио – свезу светим оцима такође именовану „браком духовним“, браком између монаха и самог Творца, запечаћену чином монашења. Од ове свезе може ли постојати приснија? Овај брак се назива још и друго крштење. Да нам овај брак није можда Синод омогућио? Прво у случају два наша сабрата, Архимандрита Симеона и монаха Антонија, а однедавно и нас 17 осталих клирика из ЕРП дешава се да што је Бог саставио, авај опет Синод (Црквени суд) покушава да раставља!
Још је ово друго зло било у току, када се убрзо затим појавило треће и то опет из истог бездана. По учењу Светих Отаца најважнији однос на путу спасења је однос између духовног оца и чада. Тај однос је надахнут свише и руковођен је Духом Светим. По томе познајемо да је то свеза коју је Бог саставио и надахнуо. Као и код претходних случајева и овде може доћи до растављања свезе и то, како нас Свети Оци уче, само ако духовни отац застрани у јерес или падне у блуд. Пошто о овим разлозима не може бити речи у нашем случају, Свети Синод у своме поновном јуришу, опет и опет безумно покушава да растави оно што је Бог саставио, овог пута својим актом, упућеним Епископу Артемију, о забрани духовног руковођења. Видели смо до чега је то довело. Из горе реченог јасно је да су господа синодалци одступили од пута и учења Светих Отаца, од Светог Предања и поретка црквеног тј. да су одступили од Цркве и пута који води у живот.
Оно што при свим немилим догађајима нашег смутног времена изненађује јесте пројава дубоког одступања и од основних хришћанских и људских вредности. Најбољи пример за то је оптужница против Епископа Артемија, коју је потписао један од чланова СА Синода, Епископ Фотије, у којој дословно стоји: „Епископ Артемије ништа није учинио да своје монахе или „духовну децу“, како их назива, прекори за нечасно и немонашко дело које су на општу саблазан учинили“. Нека се свака благочестива душа узгнуша ових речи од оних који мисле да службу Богу приносе. Ставити израз духовна деца под наводнике јесте духовно злочинство, но ни то му није било довољно него је додао речи – како их он назива. О, каква помраченост и безосећајност, каква адска мржња којом одишу на оца нашега и на нас.
На крају, сетимо се како је Свети Јован Крститељ изобличавао цара Ирода поводом његовог безакоња: „Не можеш ти имати жену брата свога (живог) Филипа“. Тако и ми, прогнани монаси распете Епархије, говоримо Епископу Теодосију и онима који су га неканонски изабрали: „Не можеш ти имати њу (невесту-епархију) оца свога (живог канонског женика)!“
Како у оно време тако и сада безакоње се додаје на безакоње, следствено томе уз титулу незаконитог Епископа рашко-призренског Теодосија придодају се речи прељубочинац и безаконик.
1 Арх. Др Јустин Поповић, Житије Светих за новембар, Београд 1998, стр. 364
Јеромонах Евтимије
настојатељ манастира Сочаница у егзилу
