Беседа владике Артемија на празник Успенија Пресвете Богородице у Грачаници 2008. године

Print Friendly, PDF & Email

Зато данас, ко се припремао, браћо и сестре, постом, овим постом који је Црква прописала, ко се молио Богу и припремао молитвом и ко се исповедио и добио благослов за Причешће, тај и нека приступи данас и да нам буде Свето Причешће на исцељење душе и тела, на спасење и на Живот Вечни. А ко се није тако припремао, боље је и да не приступа јер онда суд и осуду себи једе и пије.

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Данас, браћо и сестре, славимо празник Свете Богородице, празник Успенија, уснућа или представљења Мајке Божје из овог живота у Вечни Живот.То је један од великих празника цркве православне и томе празнику као и осталим празницима Свете Богородице посвећене су многе цркве у православном свету па и ова наша дивна Грачаница, задужбина краља Милутина. Света Богородица славнија од Херувима и часнија од Серафима удостојила се оне части које се ни једно људско биће до сада није удостојило. Удостојила се да се назове Мајком Сина Божијега, да нам роди Господа Христа Спаситеља и Бога нашега, да буде заступница и помоћница рода људскога у свим невољама и страдањима. Она је близу оних свих који је призивају, који се њој обраћају и који помоћ од ње ишту. Света Богородица је за живота Свога на земљи била сва предана вољи Божјој. Од онога дана када су је родитељи довели у храм и посветили је Богу на службу, где је провела своју младост, и од онага дана када је Свети Архангел Гаврило јавио благовест да ће родити Сина Божјега Исуса Христа, Она је тада рекла једну реченицу само:“Ево слушкиње Господње – нек ми буде по речи твојој!“. Она је, дакле, себе припремила да буде слушкиња Господња, да се на њој врши воља Божја. И, заиста, воља Божја се кроз Њу вршила јер се она удостојила да буде и да роди Сина Божјега а Спаситеља нашега Исуса Христа. Она је целога живота Свога била предана Богу, све што се догађало са Њом и са Њеним божанским Сином она је примала трпељиво, са вером и надом да је то од Бога дошло и за неко вечно добро као што јесте било. И онда када је Њен Син био осуђен од безбожника тадашњих, када је био разапет на крсту Она је са болом материнским стајала под крстом Његовим и састрадавла у Његовоме болу. Али се није бунила, није викала, није никога псовала, ни ружила него је предана била вољи Божјој. И после представљења, кад је Син Њен Господ Христос примио душу Њену и одвео је у Рајска насеља у Царство Небеско Она је и даље остала као молитвеница и посредница између Сина Свога и рода људскога. И до данас Она се моли за род људски, она приноси Своје материнске молитве, Она разуме све наше страде, све невоље наше јер је и Сама много препатила у овоме животу. Њој је праведни Симеон рекао да ће нож пробости душу Њену, нож страдања и бола који је доживела на Голготи, под Крстом Сина Свога. Тој, дакле, Мајци Божјој посвећене су најлепше цркве у роду људскоме, Њој су испеване у славу и част најбоље песме које је језик људски умео да искаже. У Њену част насликане су најлепше иконе које је рука људска могла да створи у овоме свету. И ми се молимо данас Светој Богородици да буде са нама и да буде над нама, да рашири свој божански омофор, да нас заштити, крили као што је и до сада чинила, да нам помогне у нашим невољама, у страдањима, да све издржимо и да останемо оно што треба да будемо верници, православни хришћани, слебденици Сина Њенога и потомци, достојни потомци, наших славних, светих предака, Светога Саве, Светог кнеза Лазара, Светог краља Милутина и остлих угодника Божјих из рода нашега.

Данас је, дакле, празник, браћо и сестре, када се велики број нашега народа припремао и припрема за Свето Причешће. Света тајна Причешћа јесте највећа светиња на овоме свету која се људима даје у Цркви Божјој. Господ Христос је оставио ту свету тајну рекавши на Тајној вечери ученицима Својим: “Узмите, једите, ово је Тело Моје и узмите пијте из чаше, ово је Крв Моја Новога Завета.“ Али је исто тако рекао да, ко недостојно једе и пије Крв Господњу, да осуду и суд себи једе и пије. Зато се за Свето Причешће увек припремамо, припремамо се постом, молитвом, Светом тајном Покајања и Исповести која нас чисти од наших грехова свакодневних, јер нема човека да живи а да не греши. Каже свети апостол да праведник греши седам пута на дан а ми, остали, сигурно много пута, седам пута седамдесет, на дан грешимо, па често пута и више. Али Светиња се даје само светима.То се понавља на крају сваке литургије. Дакле да би смо се удостојили Светог Причешћа треба да очистимо себе од сваке прљавштине тела и духа. Нема другог начина, нема друге тајне, нема другог детерџента којим би душу своју опрали од наших грехова, сем тајне Покајања и Исповести, пред свештеником, пред духовником.

Зато данас, ко се припремао, браћо и сестре, постом, овим постом који је Црква прописала, ко се молио Богу и припремао молитвом и ко се исповедио и добио благослов за Причешће, тај и нека приступи данас и да нам буде Свето Причешће на исцељење душе и тела, на спасење и на Живот Вечни. А ко се није тако припремао, боље је и да не приступа јер онда суд и осуду себи једе и пије.

Нека би дао Бог и Света Богородица да останемо верна чеда Цркве православне целога живота нашега да би смо, када пођемо одавде, удостојили се да нас Господ препозна и призна за Своје, да нас прими у Царство Своје Небеско и да тамо са свима светима и ми славимо Господа нашег Исуса Христа, Пресвету Богородицу и да прослављамо име Свете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.