Беседа владике Артемија на храмовној слави Свете Петке манастира Улије 2008. године

Print Friendly, PDF & Email

“Неће сваки који ми говори Господе, Господе ући у Царство Небеско, него онај ко чини вољу Оца мога који је на Небесима.“ Није довољно речима говорити и хвалити се како имамо праву веру, како верујемо исправно, него треба и живети по својој вери јер је вера без дела мртва, каже један од апостола.

 

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Ево, драга браћо и сестре, и ове године дочекасмо да прославимо храмовни празник овога новога манастира, манастира Свете Петке Параскеве, која је била дуго година парохијска црква а од пре две године постао је манастир који нас сабира овде око себе и уз себе са разних страна из ближе и даље околине. Дошли смо овде да, заједно са сестринством манастира, са настојатељицом, монахињом Златом и осталим њеним сестрама, прославимо овај дивни празник и угодницу Божју Параскеву која је животом својим удостојена од Бога велике милости, удостојена је благодати Божје да њене свете мошти чудотворе после толико стотина година. Она је, живећи на земљи као и ми људи што живимо, трудила се да у животу своме испуни све заповести Божје, сав закон Божји и зато је и поднела и највеће страдање за Господа свога јер је, не само устима исповедала веру своју, него и делима својим сведочила и зато, када је изведена на мучење и када јој је претио тада мучитељ да се одрекне своје вере или ће бити страховито мучена, она је прихватила сва мучења овога света али да се не одрекне свога Господа, своје вере. И тако је она пострадала, будући посечена од стране безбожника тога времена. Али, Господ је њену душу привео у Царство Своје Небеско, а њу је прославио овде на земљи јер, ето, данас она се слави, не само у овоме манастиру, него у многим манастирима и црквама широм земаљске кугле. Где год има православних хришћана, тамо се и прославља име и Свете Петке Параскеве. Људи су, браћо и сестре, кроз сву своју историју се трудили да на земљи завлада мир, да завлада правда, да завлада слога, међутим, ту се трудили да то постигну својим људским моћима, својим средствима, па су често место мира стварали ратове, уместо благостања стварали су пакао на земљи за људе. А данашње Свето Јеванђеље има, у ствари, формулу како на земљи може да настане Царство Божје, да буде слога, мир, љубав међу свима људима. То је она заповест Господа Христа која је данас издоворена на овај велики празник у Светом Јеванђељу. Оно што желите да вама чине други, чините и ви другима и оно што не желите да вама други чини, немојте ни ви другима чинити. Када би, не дај Боже, цело Јеванђеље Христово било изгубљено, када би се заборавило све друго што је Господ Христос учио а остала само ова једна заповест његова, када би је људи прихватили по њој живели била би довољна да на земљи завлада Царство Божије. Јер сви ми знамо и сви ми волимо да нас други цене, да нас други поштују, да нас други не лаже, да нас други не краде, да нас други не клевета, да нас други не бије и не убија. Немојмо то чинити ни ми другима, а сви волимо да нас воле и цене и поштују. Чинимо то према другима и када би смо тога се држали онда би, заиста, нестале све границе између држава, нестала би војска, нестала би полиција, не би требало да постоје ни судови јер у овој једној Заповести Христовој извршава се цео Закон Божји. Оно што не желите да вама чине други, немојте ни ви другима чинити, а оно што ви желите да вама други, чини то и ви другима чините. То је, браћо и сестре, пут и начин како треба живети овде на земљи. То је скраћено Јеванђеље Христово. Јеванђеље Христово је опширно, има много тамо поука, много савета, много заповести његових, али ово је оно које сви разумемо. Када каже Господ на другом месту: “Љубите и непријатеље своје“, то је тешко и разумети а камоли испунити. Није немогуће. Многи светитељи су и то испуњавали али ово што желиш теби да чини други и ти чини другима, то је веома лако и просто и разумљиво за свакога. Јер само ако будемо живели по Јеванђељу Христовоме онда ћемо се и ми удостојити Царства Небескога јер зато је човек и створен и послат на земљу да, живећи овде на земљи, једно време, осамдесет или сто година, није важно, када одавде оде човек не престаје да постоји, он наставља и даље живот, његова душа је и даље жива, његово тело очекује васкрсење, очекује нас Царство Небеско ради чега је и Господ дошао, да нам Га проповеда, да нам Га дарује. И Господ је то учинио и даровао и сведок су сви светитељи божји, и данашња Света Петка Параскева то сведочи својим животом и својим делима. Јер каже Господ: “Неће сваки који ми говори Господе, Господе ући у Царство Небеско, него онај ко чини вољу Оца мога који је на Небесима.“ Није довољно речима говорити и хвалити се како имамо праву веру, како верујемо исправно, него треба и живети по својој вери јер је вера без дела мртва, каже један од апостола.

Нека би данашњи свети празник, Света Петка Параскева, измолила у Господа милост и према нама који смо данас овде сабрани и према целом нашем народу, да нам Господ дарује снаге и духовне и телесне да издржимо све невоље које на нас Господ попушта ради утврђивања у вери нашој, да издржимо сва страдања и да не оставимо своју веру, да не оставимо своје огњиште, да останемо верни нашим прецима, нашим светим прецима који нам оставише наше дивне задужбине манастире, да останемо код својих гробаља наших предака, да и ми ценимо и чувамо свету метохијско-косовску земљу, да би смо, када пођемо одавде, и ми се удостојили Цартва Небескога и, тамо где се и наши славни преци налазе, да нас они признају и познају као своје наследнике, као своје потомке и тако да нас Господ прими у Царство Своје да и ми тамо са свима светима славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.