Беседа владике Артемија на празник Светог Саве у манастиру Грачаница 2003. године

Print Friendly, PDF & Email

То је оно што је јединствено у свим народима, да постоји једна личност, да постоји један човек који се слави као родоначелник целога народа и духовни отац целога народа.

 

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Срећна вам и Богом благословена Слава, браћо и сестре, драга децо, Свети Отац Сава!

Данас је празник који, више него било шта, уједињује српски народ. Данас, као што каже химна Светоме Сави, „да се српска сва срца с тобом уједине“. Заиста, никада нису српска срца толико уједињена као на данашњи дан, дан Светога Саве, када светитеља овога дивнога славе све цркве и сви храмови и све школе у роду српскоме, без обзира где се Срби налазе и где живе. То је оно што је јединствено у свим народима, да постоји једна личност, да постоји један човек који се слави као родоначелник целога народа и духовни отац целога народа. Свети Отац Сава је то постигао тиме што је, одрекавши се царскога престола и отишавши у Свету Гору на подвиге, молитвом, постом и трудовима уселио у себе Господа Христа и тиме постао светлост роду српскоме и савест српскога народа.

Свети Сава је и за живота путовао по своме народу, проповедао науку Христову, мирио завађене, најпре своју браћу а онда и остале који су око било чега спорили, и Свети Сава је миротворац до дана данашњега. И баш то што је Свети Сава успео да уједини сва српска срца на данашњи дан, да се сви осећамо као један човек, да се сви осећамо као једно духовно биће и да једним устима и једним срцем славимо његов светли спомен и певамо му химну, то је доказ да је Свети Сава у истину постао и у све векове остао први и највећи српски архиепископ, први и највећи српски учитељ, први и највећи српски просветитељ. Зато га сви данас славимо и једним устима певамо „Ускликнимо с` љубављу светитељу Сави!“.