Пастир добри
„Данас смо свечано осветили овај храм и предали га да служи Богу и да служи вама, нашем народу, да у њега долазимо сваке недеље и празника, да се у њему крштавамо, да у њему своје младенце венчавамо и да из њега испраћамо наше миле и драге у небеску своју отаџбину у Небеску Србију и у Царство Христово.“
У име Оца и Сина и Светога Духа,
Христос васкрсе, браћо и сестре!
Ево дана којега створи Господ да се радујемо и веселимо у њему. Данас још увек се налазимо у периоду Васкрсења Христовога, када прослављамо Његово славно Васкрсење којим је победио смрт и даровао људима Живот вечни. Налазимо се у времену када Црква пред нас изводи многобројне сведоке Његовога Васкрсења, јер тај догађај Васкрсења Христовога многи су од самог почетка хтели да сакрију од народа, да протуре уместо истине лаж да је Христос украден а не да је Васкрсао. Али, на супрот томе, историја Цркве две хиљаде година сведочи да постоје многобројни сведоци Његовога Васкрсења.
Данас, Недеља мироносица, прве жене, први весници Васкрсења Христовога, оне које су се показале храбрије и од апостола, оне су први дан недеље, значи одмах после суботе, дошле на гроб Христов са намером да помажу Његово Тело у гробу. Али на гробу су нашле одваљену плочу, нашле су Анђела на плочи где седи и он им је објавио да Онај Кога траже, дакле Господ Христос, није у гробу него да је Васкрсао и заповедише им да иду и да јаве апостолима и свима осталима. И тако, жене мироносице постадоше први проповедници, први весници Васкрсења Христовога. После тога Господ се јављао многима. Јављао се својим ученицима у току четрдесет дана, јавио се апостолу Томи и позвао га да опипа његове ране на ребрима и на рукама и тако да се увери да је Он заиста Васкрсао. Јавио се Господ и многим другима и једноме скупу од пет стотина људи, али се Господ јављао и многима после Вазнесења Свога, многим мученицима, многим светитељима, тако да Црква Божја за две хиљаде година има безброј сведока Васкрсења Христовога.
Један од многобројних сведока који је своју веру у Васкрслога Господа посведочио својом крвљу, јесте Свети великомученик Георгије, коме је посвећен овај нови храм који су подигли, у славу Божију и у част Светог великомученика Георгија, победоносца. И он и овај храм и сви ми овде данас сабрани, јесмо сведоци Васкрсења Христовога, јер, да Христос није Васкрсао трећи дан после смрти на Гослготи, Он би био и остао први и последњи Хришћанин. Али, будући да Хришћанство живи већ две хиљаде година и ушли смо у трећи миленијум, то је доказ да је Христос Васкрсао, да је вечно жив и као такав помаже и чува Своју Цркву од свих непријатеља и свих опасности. Ето, таквоме једном сведоку као што је Свети великомученик Георгије, посветили смо овај храм који је, после неколико година свога завршетка дочекао и дан свога освећења.
Данас смо свечано осветили овај храм и предали га да служи Богу и да служи вама, нашем народу, да у њега долазимо сваке недеље и празника, да се у њему крштавамо, да у њему своје младенце венчавамо и да из њега испраћамо наше миле и драге у небеску своју отаџбину у Небеску Србију и у Царство Христово.
Када бих кренуо да захваљујем свима који су допринели подизању овога храма требало би много времена, браћо и сестре. Многи су они који су својим радом, својим трудом, својим прилозима, допринели да се ово дело Божије заврши. Али, поменућу само некога од њих, само неколико њих. Пре свега, захвалност припада Господу Богу који је ускрепио и покренуо добру мисао и добру идеју у тадашњим свештеницима и у тадашњем председнику Општине Звечан, да крене са подизањем овога храма. Тада је председник био господин Десимир Петковић, коме и припада највећа заслуга, како за почетак тако и за градњу овога храма. И, њему, као најзаслужнијем за ово велико дело Божије, уручујемо данас Архијерејску захвалницу за постојану љубав према светој вери православној и за ревност према храму Божијем и његовом благољепију. Нека благослов Божји буде свагда са Вама, брате Десимире, и са Вашим благочестивим домом. Такође, захвалност изражавамо, иако скромно, Рударско-металуршком комбинату Трепча из Звечана. Такође, нека им буде то подстрек да и даље имају љубав и ревност за дом Божији и за веру православну. И, захвалност уручујемо и данашњој Скупштини Општине Звечан, који су се потрудили да припреме довршетак и освећење овога храма Божијега. Нека Бог и њих све благослови и њихове на дому. Захвалност, браћо и сестре, припада и свима вама који сте дошли на ово данас скромно славље и престојали целу Службу Божју на овоме жаркоме сунцу, да се нико није померио, да нико није галамио, да се нико није шетао него сте стајали као што и доликује да се стоји на молитви пред Свевидећим Богом.
Нека Господ благослови све вас и све оне које нисмо поменули, а који су допринели довршетку овога храма и његовом благољепију. Призивамо благодат Божју на све вас, и молитеља Светог великомученика Георгија, да нам буду заштитници, помоћници у нашим невољама, у нашим искушењима и нашим страдањима, да нас Васкрсли Господ васкрсне из свих ових недаћа кроз које пролазимо и које подносимо, да бисмо и ми били деца Васкрсења, а када одавде пођемо да се нађемо у Царству Христовоме, тамо где се налази Свети Георгије, где се налазе наши славни и свети преци, да са њима и ми славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.
И још нешто, браћо и сестре. Овај храм има своју Крсну славу, то је празник Светог великомученика Георгија, али дан освећења биће свака прва недеља после Ђурђевдана, када ћемо се поново овде сабирати на молитву и бити народни сабор око цркве. То да запамтимо и да то остане вечни завет и аманет овоме граду и овоме народу.
Бог вас све благословио, свако добро даровао!
