Пастир добри
„Света Богородица је близу и нас, данас овде сабраних, браћо и сестре, Она зна нашу муку и зна нашу невољу, Она гледа овај храм подигнут у Њено име али још недовршен и Она се моли Сину Своме да нас сабере поново око овога храма, као што смо некада овде живели, да све протеране врати на своја огњишта, а нама који смо остали да дарује снаге, трпљења, да истрајемо и останемо овде да не би наше светиње опустеле, да не би наша гробља ишчезла са лица Земље, да се не би име Божје заборавило на светој косовскометохијској земљи.“
Нека је срећна и Богом благословена данашња слава овога светога храма и данашњи велики празник, Рођења Свете Богородице, браћо и сестре, празник коме је посвећен овај храм у коме смо се после дужег времена поново сабрали милошћу Божијом. Данас је један од три рођендана које Православна црква слави, само три рођендана, а то је рођендан Господа Исуса Христа, Божић, рођендан Свете Богородице, Мала Госпојина, и рођендан Светог Јована Претече Крститеља Господњега, Ивањдан. Све остале угоднике Божје Црква не слави, њихово телесно рођење, него њихово духовно рођење, у ствари онда када су се животом својим прославили пред Богом и када их је Бог прославио, слави њихово вечно рођење, рођење за живот вечни. А, ето, ова три рођендана Света Црква посебно обележава молитвеним сећањем.
Данашњи свети празник, браћо и сестре, јесте темељ и основ свим осталим хришћанским празницима. Зато се и каже у данашњој светој песми, тропару посвећеном овоме празнику се каже: „Рођење Твоје, Богородице Дјево, рођењем Твојим засија светлост целој васељени, донесе радост целоме свету.“ Зашто? Зашто? Зато што си се Ти удостојила да родиш Господа Исуса Христа, Сина Божијега, Спаситеља нашега, који нас је ослободио клетве, клетве, коју су заслужили Ева и Адам још у Рају, а даровао нам благослов, победио смрт и даровао нам живот вечни. Зато је данашњи дан дан радости за цео свет, за целу васељену, за све људе, јер је Мајка Божја та која се удостојила да буде средство за јављање Бога у овоме свету. Она је се удостојила да роди Сина Божјега, Спаситеља нашега и, самим тим, Она је постала посредница нашега спасења и постала толико света да долази одмах после Сина Свога, Господа Христа. Зато је Она светија и часнија од свих људи, од свих ангела и архангела, неупоредиво славнија од херувима и серафима, како се и пева у црквеним песмама. Света Богородица је животом Својим то заслужила јер је чувала Себе од свакога греха и свакога зла, отхранила се у храму Божијем, одгајила се на Закону Божијем и служила целога Свога живота Господу Богу Своме и Спасењу рода људскога. Она је то била, не само за Свога живота на Земљи, она је то и данас, браћо и сестре, после Свог упокојења јер Она и данас пред престолом Сина Свога посредује за све нас, за све људе на Земљи, за све оне који се Њој обраћају молитвама, који Је призивају у невољама и који траже Њену помоћ. А Она је као мајка, као и свака мајка осетљивога срца, срца које пати за страдање свакога од нас јер је патила за Синим Својим под крстом Његовим и Она је зато спремна да нам увек помогне. И род људски, браћо и сестре, знајући значај данашњега празника, данашњег Рођења Свете Богородице, и знајући значај саме Свете Богородице у историји рода људскога, на разне начине покушавао да Је узвелича, да Је прослави и најлепшим песмама које су спеване, и најлепшим храмовима који су саграђени у Њено име и у Њену част, и најлепшим иконама које су насликане људском руком – на њима је изображена Света Богородица, почевши од Хилендарске Тројеручице до Пећке Богородице, Чајничке и многих других у свету које, не само најлепше иконе, него и чудотворне јер Света Богородица преко својих икона чини чудеса у свету и шаље помоћ људима.
Света Богородица је близу и нас, данас овде сабраних, браћо и сестре, Она зна нашу муку и зна нашу невољу, Она гледа овај храм подигнут у Њено име али још недовршен и Она се моли Сину Своме да нас сабере поново око овога храма, као што смо некада овде живели, да све протеране врати на своја огњишта, а нама који смо остали да дарује снаге, трпљења, да истрајемо и останемо овде да не би наше светиње опустеле, да не би наша гробља ишчезла са лица Земље, да се не би име Божје заборавило на светој косовскометохијској земљи. То је данашња наша молитва Светој Богородици, да Она те наше молитве и наше жеље прими у Своје Мајчино срце и принесе Сину Своме, Господу нашем Исусу Христу, да нам Он опрости грехе наше којима смо Га у животу вређали, и кроз историју много смо Бога вређали и од Бога одступили, да нас врати Себи и да нас врати нама, да нас врати на пут наших славних светих предака, Светога Саве, Стевана Немање, Светога кнеза Лазара, Светог владике Николаја и осталих угодника Божјих из рода нашега, и осталих мученика и новомученика српских који су животом по Светом Јеванђељу угодили Богу, који су Богу служили и који су за веру своју и живот свој положили за Крст Часни и слободу златну, јер је то оно што је најважније у овоме животу за свакога човека, да остане уз Бога свога, да не напусти веру своју, да буде спреман за веру своју живети, али ако треба и умрети, као што је Свети кнез Лазар, ђакон Авакум и многи, многи други, до наших најновијих мученика овде у Обилићу, породице Столића, до оне деце у Гораждевцу и онога мученика у Церници и многих, и многих мученика по целом Косову и Метохији који су у новије време животом својим и крвљу својом посведочили да је ово света српска земља и да тако треба и да остане. Али, зато и ми, браћо и сестре, да останемо оно што треба да будемо, народ Божји, народ светосавски, народ светолазаревски, народ косовскометохијски, и онда ће и молитве наше, потпомугнуте молитвама Свете Богородице, изаћи пред престо Божји, бити богоугодне и Бог ће онда ниспознати милост своју и на нас овде сабране и на цео наш народ српски који пролази тешке невоље и велика искушења у последњих десетак и више година.
