Пастир добри
„Ми смо, овде, у нашој Епархији, већ више од десет година трудили се да народ схвати потребу ове свете тајне покајања и исповести. Нисмо ми то радили што се много интересујемо шта је ко чинио, нисмо ми толико радознали, али због потребе вас самих, браћо и сестре, јер ми знамо да без покајања и исповести нема ни опраштања грехова, а онај ко се не очисти од грехова не може ни да се причести светом тајном причешћа, а онај ко се не причешћује светом тајном причешћа нема живота ни овде на земљи, неће имати удела ни у Царству Небескоме, у вечноме, блаженом животу. Зато је потребно послушати глас Цркве и припремити себе, постоје књиге, постоје упутства како се треба припремити за свету тајну покајања, исповести и како се треба припремати за свето причешће. Обично је, обичај је у нашем народу да на почетку овога поста пости се строго недељу дана, значи од Поклада па до Ваведења. Једе се само посна храна спремана без уља, без зејтина, спремана само на води и ко се тако припремао постом и ко се исповедио пред свештеником и добио разрешење својих грехова, он данас и треба да приступи и да се причести.
Ако је неко постио међу вама али се није исповедио и није се припремио, није очистио душу своју од грехова, онда је боље да не приступа данас,него да у току поста нађе свештеника, оде код њега, оде у манастир, било где, да тамо се исповеди и очисти душу своју, па онда за Божић да се причести, јер је Господ, такође, рекао: Ко недостојно једе и пије крв моју и тело моје, осуду себи једе и пије.“
У име Оца и Сина и Светога Духа,
Нека је благословен овај дан и ово место, овај Божји храм у коме смо се данас сабрали. А овај дан и ово место јесте благословен јер и дан и место су под окриљем и заштитом Свете Богородице, Мајке Господа нашега Исуса Христа.
И данашњи празник, Ваведење Свете Богородице, и овај храм посвећен Ваведењу Свете Богородице јесте, у ствари, и дан и празник Оној која је часнија од Херувима и славнија од Серафима. Овај манастир наш овде дивни који су нам наши преци оставили био је кроз векове кула светиља нашем народу у Ибарском Колашину који је као путоказ показивао пут и осветљавао пут генерацијама и генерацијама нашега народа, како треба да живе у овоме свету да би се припремили за онај свет, за вечни и блажени живот у Царству Небескоме. И наши славни преци и наш народ у целини знао је да постоји само један пут који води у Царство Небеско, а то је пут онај који је Господ проповедао у Своме Јеванђељу, које су нама наши славни преци проповедали и примерима својим показали и оставили. И ми данас, ако желимо да будемо достојни потомци тих наших предака, ако желимо да будемо достојни следбеници светих апостола, светих отаца, да достојно носимо име хришћанско које нас краси, онда треба да се и ми трудимо, браћо и сестре, да живимо онако као што су они живели, као што су Хришћани живели, прави Хришћани, у току протекле две хиљаде година.
Данашњи празник, Ваведење Свете Богородице, налази се на почетку светога поста, светог Божићног поста, који нас припрема и који је Црква одредила да нас припреми за сусрет са Богомладенцом, Господом Христом.
Као што је Света Богородица, улазећи у храм данас, као девојчица од три године, која је била посвећена од њених родитеља на службу Богу, како се Она у храму Божјем припремала за узвишену мисију коју је Бог њој био одредио и наменио, да буде Мајка Сина Божјега, да роди Спаситеља света, Господа Христа, тако и ми, улазећи у овај свети пост припремамо се за сусрет Онога кога је Света Богородица родила. Не само сусрет онога празника, Божића, када се радујемо јер тада престаје пост и почиње могућност да се употребљава за храну свако јело, него пре свега за сусрет у духу са Господом Христом.
Као што је Света Богородица рекла архангелу Гаврилу на дан Благовести: Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи својој, тако и ми у току овога поста, браћо и сестре, треба да припремимо душу своју да буде спремна да прими Богомладенца Христа онако као што је била спремна Витлејемска пећина да Га прими под свој кров. А ми, људи који живимо у свету, изложени смо разним искушењима, разним невољама, разним страдањима, али и многим гресима које у животу чинимо. Душа наша током живота напуни се свакојаких зала, прљавштина, греха, лик Божји по коме је она саздана и створена буде затрпан, помрачен, премазан разним прљавштинама и катраном греха да се лик Божји у нашој души не види. А Господ Христос је рекао на једном месту у Своме Јеванђељу: Ево, стојим пред вратима и куцам. Ко чује глас мој и отвори врата ући ћу у њега и становаћу у њему. Овде, када се говори о вратима, о куцању, ради се о вратима нашега срца пред којим Господ стоји и чека д Га примимо у себе. Али, исто тако, ми знамо, браћо и сестре, када у дому нашем, кад се приближује наша крсна слава, домаћа слава светитеља кога славимо, ми се трудимо да нашу кућу окречимо, да је уредимо, да је очистимо, да буде спремна, пресвучена, опрана, да би гости који нам долазе на славу, да би се пријатно у њој осећали. Ако не бисмо припремили нашу кућу, која би нама срамота била да гост дође на врата и, видевши прљавштину унутра, врати се ине уђе ни да нам славу честита. Тако, браћо и сестре, ми очекујемо сада најважнијега и наузвишенијега госта којега је земља икада на себи примила, дочекујемо и очекујемо Господа Исуса Христа да Га примимо у своју душу, у своје срце. Зар се нећемо потрудити да дом душе наше проветримо од греховног задаха, да га почистимо, да душу своју украсимо врлинама, да избацимо из себе све оно што је прљаво, што је нечисто, јер се може десити да и Господ Христос, дошавши на вратанашега срца, видевши прљавштин греховну унутра, врати се од нас и ми останемо, не само посрамљени, него и изгубљени за живот вечни?
Зато је Света Црква и одредила овај Свети пост да он буде време припреме, чишћења себе, своје душе, уздржања, не само од масних јела и јаких, него од свакога греха и од свакога злога дела, јер само ако је телесни пост спојен са духовним постом, са уздржањем од грехова, онда он је заиста спасоносан и душекористан. Али је Света Црква, исто тако, знала да ми, живећи у свету изложени многим искушењима, врло често грешимо. Свети апостол Петар је рекао на једном месту да праведник на дан седам пута греши, а тек ми, остали, сигурно много пута више. Седам пута седамдесет свако од нас греши на дан. Свака рђава мисао, свака рђава жеља, свака ружна реч, свако рђаво дело јесте, у ствари, грех који прља нашу душу. Питаћете, браћо и сестре, чиме да ми нашу душу очистимо, чиме да је украсимо да би била достојна да прими Небескога госта, Господа Христа. Господ, проповедајући Своје Јеванђеље и познавајући добро људску природу, знао је да смо ми склони греху, да ћемо много пута грешити па нам је оставио и једно средство које треба да користимо што чешће у животу за прање и чишћење своје душе. То је света тајна покајања, света тајна покајања и исповести. Када се пред свештеником исповедамо износимо отворено, искрено саосећање покајања и жалости у души због грехова наших, када се, дакле, кајемо пред Богом и Црквом Божјом и добијамо од Бога опроштај преко свештеника. Нема другога начина и другога средства за очишћење душе наше, сем тајне покајања и исповести.
А Господ нам је, одлазећи после Своје завршене мисије на страдање ради нашега спасења, Он је установио и свету тајну евхаристије, установио је свету тајну причешћа и оставио нам Своје Тело и Своју Крв да се Њиме причешћујемо и да се Њима хранимо јер је рекао: Ко не једе тело моје и не пије крви моје, нема живота у себи. Значи, онај човек који се не припрема постом и молитвом, који се не припрема исповешћу и покајањем за свету тајну причешћа и који се не причешћује, он у ствари и нема живота у себи иако се креће по овој звезди Божјој која се Земља зове, он је, у ствари, један ходећи леш, он је један ходећи мртвац јер је душа његова у гресима одавно умрла. Зато Света Црква сваке године, и не само за овај пост него и за остале постове, позива своја верна чада да се припреме за свету тајну причешћа постом, телесним, разуме се, онако као што су наши преци радили, али и светом тајном покајања и исповести, да очистимо своју душу од грехова, од прљавштине јер причешће је највећа светиња на овоме свету, а свештеник увек каже, чули сте: Светиње светима. Светиња се не даје ономе ко није достојан. Светиња доликује и даје се само светима, само инима који су се трудили да се припреме и да је достојно приме.
Ми смо, овде, у нашој Епархији, већ више од десет година трудили се да народ схвати потребу ове свете тајне покајања и исповести. Нисмо ми то радили што се много интересујемо шта је ко чинио, нисмо ми толико радознали, али због потребе вас самих, браћо и сестре, јер ми знамо да без покајања и исповести нема ни опраштања грехова, а онај ко се не очисти од грехова не може ни да се причести светом тајном причешћа, а онај ко се не причешћује светом тајном причешћа нема живота ни овде на земљи, неће имати удела ни у Царству Небескоме, у вечноме, блаженом животу. Зато је потребно послушати глас Цркве и припремити себе, постоје књиге, постоје упутства како се треба припремити за свету тајну покајања, исповести и како се треба припремати за свето причешће. Обично је, обичај је у нашем народу да на почетку овога поста пости се строго недељу дана, значи од Поклада па до Ваведења. Једе се само посна храна спремана без уља, без зејтина, спремана само на води и ко се тако припремао постом и ко се исповедио пред свештеником и добио разрешење својих грехова, он данас и треба да приступи и да се причести.
Ако је неко постио међу вама али се није исповедио и није се припремио, није очистио душу своју од грехова, онда је боље да не приступа данас,него да у току поста нађе свештеника, оде код њега, оде у манастир, било где, да тамо се исповеди и очисти душу своју, па онда за Божић да се причести, јер је Господ, такође, рекао: Ко недостојно једе и пије крв моју и тело моје, осуду себи једе и пије.
