Пастир добри
„Ето, данас се овде прво духовно рођење десило. Први монах који се замонашио јесте наш нови монах, отац Игњатије, који је, иако млад човек, оставио свет и све у свету и кренуо за Господом Христом према речи Његовој: Ко хоће замном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и иде замном. И наш, до сада брат Срђан, оставио је и своје родитеље и своје сроднике и своје другаре и своје занимање и своје школе и кренуо за Господом Христом да се труди на путу спасења, да изграђује спасење своје са страхом и трепетом у овоме маломе манастиру. Он је данас завршио један део свога живота, живот искушеништва који је провео припремајући се за овај узвишени чин, а данас је ступио на други део свога живота да као монах служи Господу.
У име Оца и Сина и Светога Духа,
Данас, браћо и сестре, у овоме маломе манастиру сабрало се цело Небо и цела земља. Чули сте у овим дивним молитвама да је речено да је овде присутан сам Господ Исус Христос са Пречистом Мајком Својом и са свима светима, са Светим архангелом Гаврилом коме је овај манастир посвећен, и осталим небеским силама бестелесним, али и са целом Црквом земаљском, са свештенством, монаштвом и са вама, верницима који сте дошли на ову велику радост овога манастира и овога младога и малога братства.
На једном месту у Светом писму каже се да онима који седе у тами и сенци смрти засија изнедана светлост велика. Тако и овоме манастиру, који је дуги низ година био заборављен, био порушен, био напуштен, без живота у себи, био је као леш – када душа из тела изађе остаје беживотно тело, остаје леш који се распада, тако је и овај манастир, оставши без монаштва, дуго година чамио у овој прашуми овде повремено посећиван од побожнога народа овога краја, али све то није било довољно. Пре неколико година, милошћу Божјом, кренуло се у обнову ове наше старе светиње. Обновљен је један мали стари конак који је био спреман да прими у себе прве монахе. И, као што и сами знате, овај манастир је пропевао и, Богу хвала, братство његово се умножава из године у годину, да би данас, уочи празника Божића на неколико дана, доживео своју праву и прву обнову тиме што је, после ко зна колико година, први пут овде замонашен један од сабраће овога манастира. Познато је да су овде живели неки монаси пре четрдесет – тридесет година, али није познато кад је овде неко замонашен, у овоме манастиру.
Ето, данас се овде прво духовно рођење десило. Први монах који се замонашио јесте наш нови монах, отац Игњатије, који је, иако млад човек, оставио свет и све у свету и кренуо за Господом Христом према речи Његовој: Ко хоће замном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и иде замном. И наш, до сада брат Срђан, оставио је и своје родитеље и своје сроднике и своје другаре и своје занимање и своје школе и кренуо за Господом Христом да се труди на путу спасења, да изграђује спасење своје са страхом и трепетом у овоме маломе манастиру. Он је данас завршио један део свога живота, живот искушеништва који је провео припремајући се за овај узвишени чин, а данас је ступио на други део свога живота да као монах служи Господу. Чин монашења, оче Игњатије, није завршетак твога подвига него тек почетак. До сада си био регрут а од сада си војник Христов, који си дужан да се бориш као што се сваки војник бори упорно, истрајно и одано своме цару земаљскоме. Ти си дужан да се бориш за Небескога Цара чији си војник данас постао. Дужан си да истрајаваш на путу којим си кренуо иако ће бити много искушења и проблема у животу твоме, било их је и до сада, али од сада нећеш се сам борити. Чуо си да је Господ заштитник живота твога и да се немаш чега бојати. Ти си данас добио још једног анђела чувара. Једнога си добио на крштењу а другога си добио данас на монашењу. То је свештеномученик Свети Игњатије Богоносац, то је онај следбеник и слуга Христов који је био бачен пред лавове у римскоме цирку и тамо био поједен од лавова, али је срце његово сачувано и, каже свето предање, када су његово срце отворили нашли су у њему лик Христов, због чега се и назива Богоносац. И ти си од данас дужан да Господа Христа носиш у срцу своме и у души својој, а Његове заповести у делима твојим да буду присутне, да служиш Њему онако као што је Свети Игњатије служио и да будеш спреман на издржавање свих невоља које ће живот носити са собом, увек са надом на помоћ Божју и та нада никада те неће изневерити.
Чули сте, браћо и сестре, које је завете дао овај млади човек и да ти завети које је положио нису ни мало лаки и да он, као човек, није у стању да их достојно носи и испуни. И он је свестан тога и свестан својих слабости и ограничених моћи. Зато је и одговарао на свако питање не самоуверено, не гордо: ја хоћу, ја могу, ја обећавам, него је говорио са смирењем: Да, али с помоћи Божјом, јер заиста једино уз обимну помоћ Божју могуће је све ове завете одржати и за њих онда одговор дати Богу на Страшноме суду.
Данас је овај свети манастир и цела наша Епархија и цела наша Црква добила у лицу оца Игњатија новога молитвеника пред престолом Божјим, који је дужан од сада молити се Богу, не само за себе, не само за своје сроднике, него и за све нас овде присутне и за цео наш народ, али исто тако, браћо и сестре, њему су потребне и наше молитве и ми смо дужни и у обавези да се молимо Богу за њега и за братство овога манастира и за све остале монахе наше Епархије, да би уз помоћ ваших молитава они истрајали на путу којим су кренули и успешно завршили подвиг свога монашког живота. Узајамна молитва јесте та спона љубави која повезује људе између себе и земљу са Небом јер, као што се молитва узноси пред престо Божји са земље, тако она и међусобно повезује људе и само заједно, спојени и сједињени молитвено, у истој молитви, у истој жељи, у истоме циљу да служимо Господу ми ћемо завршити овај земаљски живот свој и удостојити се да постанемо грађани Царства Небескога, да будемо тамо где се налазе наши славни, свети преци који су пре нас живели и Богу угодили, да се и ми нађемо тамо са њима да бисмо са светим анђелима и светитељима Божјим и ми славили Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву, кроза све векове и сву вечност. Амин.
