Пастир добри
„Овај Божји храм који смо почели градити у најтеже време за наш народ овде, на Косову и Метохији, и који је саграђен у најтеже време, он се појавио овде, у средини овога насеља, овога места, као што се звезда Даница појављује на ведроме небу. Ово место је дуго година и деценија било без свога храма. Било је као без своје душе, а данас, са освећењем ове цркве, ово место је добило своју душу, добило је место где ћемо се окупљати, у њега долазити много више и чешће него што смо до сада чинили у ону малу цркву горе, што је далеко од овога села.“
У име Оца и Сина и Светога Духа,
Христос Васкрсе, браћо и сестре!
Ево дана којега створи Господ да се радујемо и веселимо у њему. Ево празника над празницима када прослављамо Васкрсење Христово, победу богочовека Христа над смрћу, који је васкрсао трећи дан из мртвих и отворио људима пут у живот вечни и осигурао нама васкрсење у последњи дан историје овога света када Он поново дође да суди живима и мртвима. То је догађај који уноси радост у сва срца људска, ево, већ две хиљаде година.
Али, ми, данас овде сабрани, браћо и сестре, имамо још много разлога да се радујемо. Пре свега, радујемо се што нас је Господ сабрао у овако великоме броју у овоме дану када смо извршили освећење овога велелепнога храма који је посвећен великом чудотворцу Божјем и угоднику Божјем, Светом Василију Острошком.
Многи народ из свих крајева наше отаџбине, па и одавде, годинама и годинама су одлазили у Црну Гору да се поклоне Светоме Василију Острошком, да добију од њега помоћ и исцелење, да добију утеху и охрабрење, да се напоје вером живом у његовој пештери острошкој. И, ето, он је услишио те молитве својих поклоника али је он данас дошао међу нас овде. Дошао је, не на један дан, дошао је да остане са нама. Овде, у овоме Божјем храму посвећеном његовоме светом имену, у коме ће он примати молитве наше исто онако као што их прима и у острошкој светињи и износиће их пред Престо Божији и он ће бити овде исти онај чудотворац који је и тамо, у Црној Гори.
Овај Божји храм који смо почели градити у најтеже време за наш народ овде, на Косову и Метохији, и који је саграђен у најтеже време, он се појавио овде, у средини овога насеља, овога места, као што се звезда Даница појављује на ведроме небу. Ово место је дуго година и деценија било без свога храма. Било је као без своје душе, а данас, са освећењем ове цркве, ово место је добило своју душу, добило је место где ћемо се окупљати, у њега долазити много више и чешће него што смо до сада чинили у ону малу цркву горе, што је далеко од овога села. Овде је она у центру, да буде и у центру нашега срца, у центру наше пажње, наше љубави, да у овај храм Божји навраћамо свакога дана јер ће храм бити увек отворен, да не чекамо само велике празнике, да не чекамо само недељу, него увек да долазимо овде, да се у овоме храму Богу обраћамо и Богу молимо, да у њему крштавамо нашу децу, да у њему венчавамо нашу омладину, да из њега испраћамо наше миле и драге када пођу из ове отаџбине у нашу Небеску отаџбину, у Небеску Србију, тако да овај храм буде живи храм Божји, а не само споменик културе или једна, само овако, грађевина од тврдог материјала.
Данас, када је овај храм Божји освећен, требало би да се захвалим многима који су допринели почетку зидања овога храма и његовоме довршењу, али би требало много времена побројати сва имена она и оних који су заслужни за ову прекрасну задужбину нашу која се може такмичити са задужбинама славних Немањића, јер исти задужбинарски дух Немањића живи у нашем народу и зато задужбинари овога храма и цео наш народ, сви ви овде сабрани и сви они који су на било који начин допринели да се ово дело Божије започне и заврши, јер сви сте ви допринели да се храм Божији сазида и украси, ако ничим нисте могли, добром жељом и молитвом Богу да помогне онима који ово дело раде и граде. Зато свима вама данас од срца велико хвала. Нека Господ, молитвама Светог Василија, благослови све вас, све ваше сроднике на дому, све ваше пријатеље и кумове и цео наш православни српски народ који је молитвама данас удружен са нама и са онима који су сабрани у манастиру Острогу данас.
Ми смо данас, на празник Светог Василија, осветили овај храм и предали га на употребу вама, браћо и сестре, овоме месту и овоме народу. Данас је извршено и прво сечење славскога колача овога храма и од данас убудуће овај празник биће слава овога храма, али и народни сабор када ћемо се сабирати овако као што смо се данас сабрали и заједно учествовати у молитвама Богу, али и у благодарности у народном весељу које потом следи.
Ми данас завршавамо ово славље призивајући благослов Божји на све вас, да будете благословени сада и у све векове. Амин.
