Пастир добри
„Кренути за Господом Христом значи поверовати у Њега, значи прихватити Његову науку, Његов Часни Крст, живети Њиме у овоме животу, чувати се од греха, од зла, од ђавола, и тиме у ствари прерађивати себе из грешника у праведника, из смртнога у бесмртнога, из човека у светитеља, у онога који може наследити Царство Небеско и живот вечни.“
Свака реч Господа Исуса Христа у Његовом Светом Јеванђељу јесте чудесна и чудотворна. Не само оне речи којима је Господ исцељивао бесомучне, утишавао морску буру, лечио болести на људима сваке врсте, васкрсавао мртве, него и свака Његова реч, она прва и она последња, све подједнако су чудесне и чудотворне. Данашње Свето Јеванђеље управо о томе говори, браћо и сестре.
Пре било којега чуда што је Господ учинио, изађе Господ поред мора Галилејскога да тражи себи ученике. И, кога нађе? Нађе обичне галилејске рибаре, браћу Петра и Андреја, и само им рече: Хајдете за мном! И, гле, зби се чудо, можда веће од било кога другога чуда. Непознат човек позва их, а они оставише све, и лађу своју и мреже своје и занимање своје и породице своје, и кретоше за Њим. Зар то није велико чудо Божије? Мало даље наиђе на другу двојицу, такође браће, синова Заведејевих, Јакова и Јована, који у лађи, у чамцу крпљаху мреже своје. Били су рибари, па им се мреже поцепале, што је природно, и они сада то крпљаху да би могли и даље ловити рибе. Господ и њих позва: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи! Какве су то необичне речи! Шта говори овај човек? Где се то људи налазе да их треба ловити? Они су до сада ловили рибу из мора. У каквом се то мору људи налазе одакле их треба ловити и спасавати? Ученици Његови, ови први, ништа не питају него кретоше за Њим. Оставише и оца и лађу и мреже поцепане, и кретоше за Њим да би ловили људе. Тада њима није било јасно ни познато ни како, ни којим начином, ни којим мрежама, ни одакле људе треба да ваде, али осећали су од тих речи Христових нешто у себи. Осећали су неку чудесну и чудотворну моћ. Осећали су да се томе човеку не могу одупрети и не треба се одупрети. Он им нешто велико обећава, нешто необично, нешто што обичан човек не би могао обећати. Зато оставише све и кретоше за Њим. Како ови први ученици, тако и остали које је позвао. Онога нађе на царини, седи човек, наплаћује царину. Позва и њега: Хајде за мном! Он остави своје занимање, остави царину, остави све и крете за Њим. Таква је моћ Господа Христа, таква је сила Његове речи.
И даље, док су пратили свога Учитеља по Галилеји, по Самарији и свуда куда су пролазили, они су слушали Његову науку, слушали Његове речи, гледали Његова чудеса и све се више уверавали да је то онај обећани пророк, онај месија, спаситељ људи који је обећан од Господа још Адаму и Еви у Рају, а затим преко Мојсија и пророка више и јасније најављен. Осећали су да је Он тај који треба да спасе род људски. Одакле? Из мора смрти, греха, из власти ђавола. Ту су се људи давили од Адама до данас, до последњега човека. Ми се налазимо у мору смрти а Господ је дошао да човека ослободи смрти и да му дарује живот вечни. То је то ловљење људи које Господ обећа првим ученицима. То су они тек касније схватили, па не чак ни за живота свога Учитеља у потпуности, јер, знамо када Господ би ухваћен и на крсту разапет сви Га оставише и побегоше да се сакрију од гнева јудејскога, од гнева фарисејскога. Тек када се Господ васкрсли њима јавио, када је утврдио веру у њима, у Њега, Господа њиховога, када им је послао обећање од Оца, Духа Светога и када су они примили Духа Светога на празник Педесетнице, тада је њима постало јасно и оне прве речи: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи! И они заиста од тада кретоше по свету да мрежом Јеванђеља Христовога, Његове Божанске науке, ваде људе из мора смрти и да их упућују у вечни живот, у Царство Небеско.
И данас, браћо и сестре, Господ и нама говори, верницима двадесет првога века, трећега миленијума, свакоме од нас Господ понавља ове Његове речи: Хајде за мном!, јер је касније, такође, рекао: Ко се не одрекне себе и узме крст свој и крене за мном неће видети Царство Небеско. Кренути за Господом Христом значи поверовати у Њега, значи прихватити Његову науку, Његов Часни Крст, живети Њиме у овоме животу, чувати се од греха, од зла, од ђавола, и тиме у ствари прерађивати себе из грешника у праведника, из смртнога у бесмртнога, из човека у светитеља, у онога који може наследити Царство Небеско и живот вечни.
Данашње Свето Јеванђеље јесте Јеванђеље светих апостола јер нам показује како су они постали апостоли Христови. Показује и моћ Господа Христа, јер Његова моћ је њих учинила апостолима а њихова проповед је пронела веру Господа Христа широм света. То је то чудесно Јеванђеље Господа Христа, то је та мрежа Његова којом су Његови апостоли ловили људе и до данас наследници светих апостола истом том мрежом, истом том науком спасавају људе из мора смрти, из мора греха страсти, из мора свакога зла и уводе их у живот вечни и у Царство Небеско.
Нека би Господ, молитвама светих апостола и молитвама светих отаца наших који нам ову веру потврдише и оставише, да се и ми одазовемо на ове речи Христове када чујемо Његов глас, а Он свакоме говори или кроз цркву или кроз свештеника или кроз догађаје: Хајдете за мном! , да се одазовемо на те Његове речи као Петар и Андреј, као Јаков и Јован, као Матеј цариник и остали ученици, да кренемо за Њим и да идемо за Њим целога свога живота и тада, и тако, да уђемо тамо где се и Он данас налази, у Царство Оца и Сина и Светога Духа и да тамо славимо Тројицу Једносуштну и Нераздељиву са свима светима, ангелима и угодницима Божјим кроз све векове и сву вечност. Амин.
