Беседа владике Артемија на празник Светих Апостола Петра и Павла у манастиру Црна Река – 2003. године

У име Оца и Сина и Светога Духа,Нека је срећан и Богом благословен данашњи велики празник, браћо и сестре, празник овога манастира али празник и свих православних Хришћана који се данас молитвено сећају својих великих учитеља, великих апостола Петра и Павла који су нам проповедали Христа распетога и васкрслога и који су нас утврдили у тој вери.

Данас је, браћо и сестре, велико славље на Небесима и велико славље на земљи јер и Небеска Црква и земаљска Црква данас прославља ова два велика човека који су у почетку били незнатни, били су сиромашни галилејски рибари, све до онога момента док их Господ није позвао да крену за Њим и они се одазвали на тај позив и ишли за Господом, слушали Његову науку, гледали Његова дела чудесна, примили Духа Светог на дан Педесетнице и постали непобедиви хероји који су кренули широм света да проповедају ту чудесну нову науку, науку Еванђеља Христовога. Данас цело Небо њих прославља и цела земља њих прославља.

И они се данас радују, браћо и сестре, а радујемо се и ми сви, овде сабрани, као што се сваки човек домаћин радује када посеје семе у њиви својој, па када дође после неколико дана и види да је семе лепо никло, да се њива зазеленила, он се радује плодовима свога рада. А тек каква је радост када дође време жетве! Када изађе на њиву своју и види, а оно се њива жути од зрелога класја, какву он радост тада осећа и не сећа се своје муке и свога труда око орања, око сејања, него се радује берићету који је Бог благословио. Тако и ови свети апостоли, браћо и сестре, они су сејали семе науке Христове у душе људске и то семе је проклијало, изникло и, ево, две хиљаде година доноси обилате плодове за рајску небеску житницу. Зато се они данас радују, и ми сви овде сабрани, јер смо у ствари плодови те њихове проповеди, јер смо примили семе њихове науке у душе своје и оно је у нама проклијало и ми смо постали Хришћани и ми се трудимо у животу своме да будемо Хришћани, не само по имену него по животу и по делима. Томе се радује и Господ Исус Христос Који је њих изабрао, Који је њих научио и послао да проповедају науку Његову. Томе се радујемо и ми, браћо и сестре, наследници светих апостола, ваши свештеници, монаси овога манастира и сви остали који се данас Богу моле и сећају светих апостола. Сви се ми радујемо и благодаримо светим апостолима на њихвом труду, на њиховој молитви, на њиховој жртви, јер они су, не само проповедали науку Христову, него су ту науку и животом својим сведочили и крв своју пролили да би посведочили истинитост онога што су проповедали. Зато се њихова наука и показала светолико плодоносна, да се разрасла по целоме свету, по целој земаљској кугли име Христово се проповеда и помиње се име светих апостола Петра и Павла, као и осталих светих апостола и свих осталих светитеља Божјих који су ту науку ширили и проповедали по народу Божјем широм света.

Нека би Господ дао да се сабирамо у овом свету и обитељи и у будуће године, као и до сада што смо се сабирали, као и данас што смо овде сабрани у овако великоме броју да прославимо славу овога манастира, да прославимо свете апостоле и да милост Божју измолимо на себе, на неше сроднике и пријатеље и на цео наш народ, да Господ прими наше молитве, да прими наше покајање, да прими нашу жртву коју чинимо и да нам опрости Господ грехе наше јер смо се много о Господа огрешили у последњих педесет година, много смо били одступили од своје вере и Цркве и зато је Господ попустио страдање на нас, попустио је невоље и искушења не да би нас уништио него да би нас пробудио и себи повратио. Зато, браћо и сестре, благодаримо Богу на свему што Бог дарује, и на благослову, и на карању јер Он то чини као отац који кара децу своју да их поправи а не да их уништи.

Данашње свечаре и свечаре који су се јавили за идућу годину и све вас, браћо и сестре, који сте дошли, били на овој молитви, и све ваше сроднике и пријатеље на дому, цео наш народ да Бог помилује и спасе сада и увек и у векове векова. Амин.