Беседа владике Артемија на празник Светог пророка Илије 2004. године у Лешку

Print Friendly, PDF & Email

“Tо је порука, браћо и сестре, данашњега празника и целог Јеванђеља Христовога које се сваке недеље проповеда у црквама Божијим, али мало је оних који су унутра да га чују, а још мање је оних који, када га чују, по њему почну и да живе. Али није довољно само слушати Јеванђеље Христово, није довољно само знати га, макар и напамет га знали, треба га у животу примењивати, треба се клонити свакога греха и свакога зла, треба чинити добро једни другима, Богу се молити, постити, исповедати се и причешћивати јер само то је пут који води из овог живота у живот вечни. Господ је ради тога и дошао на земљу, да људима дарује живот вечни, а живот вечни је у ствари право познање Бога и живот по тој вери и по томе знању.“

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Благодарим Богу, браћо и сестре, што нас је и ове године удостојио да дочекамо овај радосни дан и велики празник пророка Илије, да га заједно прославимо овде са овако окупљеним народом. Ово је постала традиција из године у годину да на дан Светога пророка Илије се овде одржава народни сабор и свечана Литургија. А прослављајући Светога Илију пророка ми прослављамо Бога Који га је прославио, Који му је дао снагу да буде оно што је био, а он је био један заиста изузетан пророк Божји у Израиљу у старо време, пре доласка Христовога, он је био огњене вере и ревности за Закон Божји, за веру праву и истиниту и он је, као такав, удостојио се да га Бог прослави на тај начин што је за живота, не видевши смрт и не окусивши смрт и вазнесен на Небо на огњеним колесницама. Зато је Свети пророк Илија и данас, исто тако, силан и моћан као онда када је затворио небо да три и по године не буде кише јер је народ био се одступио од Бога, био одустао, са правога пута скренуо, и онда његова ревност и љубав и према Богу и према томе народу, он се трудио да макар и казном поврати тај народ на прави пут, на пут Божји, на пут спасења. Зато, када је народ осетио казну Божју, они су се онда покајали, обратили и Свети пророк Илија проново је измолио од Бога кишу земљи, да престане глад, да престане невоља тога народа.

И ми данас, браћо и сестре, пролазимо многе наше невоље, многа страдања нашега народа, посебно на Косову и Метохији где већ годинама страдамо и пролазимо голготу своју, али још увек је мало оних који су се покајали, мало је оних који су се вратили на пут својих предака, на пут Светога Саве, кнеза Лазара, ђакона Авакума, Светог владике Николаја. Дакле, још увек не схватамо да је ово што страдамо и подносимо невоље и прогоне, да је то у ствари казна Божја, али из љубави Божје према нама, да нас призове к` памети, да нас врати Себи. Јер, само ако се ми вратимо Богу, ако приђемо Цркви својој од које смо били одлутали у задњих педесетак година, ако се вратимо на пут Закона Божјега, заповести Христових, онда ће и Бог се вратити к` нама милошћу Својом и благодаћу Својом и онда ће нас избавити од наших невоља и наших страдања.

То је порука, браћо и сестре, данашњега празника и целог Јеванђеља Христовога које се сваке недеље проповеда у црквама Божијим, али мало је оних који су унутра да га чују, а још мање је оних који, када га чују, по њему почну и да живе. Али није довољно само слушати Јеванђеље Христово, није довољно само знати га, макар и напамет га знали, треба га у животу примењивати, треба се клонити свакога греха и свакога зла, треба чинити добро једни другима, Богу се молити, постити, исповедати се и причешћивати јер само то је пут који води из овог живота у живот вечни. Господ је ради тога и дошао на земљу, да људима дарује живот вечни, а живот вечни је у ствари право познање Бога и живот по тој вери и по томе знању.

Нека би Бог, молитвама Светога пророка Илије, као некада тако и данас, помогао и нашем народу да се вратимо на прави пут Божји, да се покајемо за грехе своје и да почнемо да идемо и живимо онако као што су живели наши славни и свети преци, као што су нам они оставили пример, да и ми по томе примеру живимо и радимо.