Пастир добри
„Онима који нису крштени, који не верују у Господа Христа, њима треба прићи на начин на који је и Господ прилазио: са љубављу, са пажњом, са намером да им се помогне а не да се нешто од њих добије. И та наша вера којом ми проповедамо биће та искра која треба да упали веру и у онима којима проповедамо, јер вера је таква да се преноси од човека на човека, као што се пламен свеће преноси са једне свеће на много свећа у храму.“
Много пута, браћо и сестре, у Светом Јеванђељу наилазимо на ове речи: Иди, како си веровао нека ти тако буде. Вера твоја поможе ти, иди с миром. Скоро сва чудеса која је Господ Христос извршио за време Свога живота на земљи када је путовао из места у место, проповедао Своју Божанску науку и чинио разна исцелења и предивна чуда Своја, свуда је поставио то питање: Верујеш ли да то могу учинити? И, на потврду: Верујем, Господе, следило је ово које смо век казали: Иди, како си веровао нека ти тако буде.
Шта нам ти примери из Светога Писма говоре, браћо и сестре? Говоре да је вера у Господа Христа једна велика сила божанска која од сваког човека чини чудотворца. Ми сва чуда Јеванђеља приписујемо Господу Христу, као Сину Божјем. И јесте, али сва та чудеса зависе и од самих људи који поступају и траже помоћ од Господа Христа јер свако то исцелење, као и данас што Јеванђеље говори о два слепца који приђоше Господу Христу и молише Га да их исцели, да им отвори очи слепе од рођења, тако рођене. Господ и њих пита: Верујете ли да могу то учинити? , – Да, Господе, верујемо. На ту њихову потврду Господ одговара: Како сте веровали нек` вам тако буде. И, гле, прогледаше слепци! И задиви се цео народ јер никада тога до тада није се чуло ни видело у народу, израиљском народу јеврејском. Вера у Господа Христа чини човека свемоћним, чини га толико јаким, толико снажним да може да победи и оно што је по људским приликама и по људским силама непобедиво, да победи болест, да победи природу, да иде по води као што је Петар ишао. Петар је поверовао и кренуо Господу по мору и ишао је по површини воде ношен том вером али кад је, видећи велике таласе, почео да сумња – онда је почео и да тоне. Дакле, вера несумњива, вера непоколебива јесте та која нам даје ту моћ да, у ствари, измолимо од Бога оно што нама треба.
Сваки човек, према моћи вере своје, према количини вере своје и јесте чудотворац. Та чудеса догађају се не само у време када је Господ Христос ходио по земљи и разговарао са људима, та вера у Господа Христа чудотвори, ево, више од две хиљаде година, кроз све протекле векове, у свим народима који су примили веру Господа Христа. Та историја рода људскога препуна је предивних чудеса и преславних чудеса која су се догађала у свим народима и племенима и језицима. Треба само видети у нашој земљи колико има чудотворних моштију, колико има чудотворних икона у православном свету које чудотворе, које помажу онима који са вером приступају, тако да се испуњавају оне речи Господа Христа упућене апостолима: Ако имате вере и већа ћете дела од ових чинити која ја чиним. И, заиста! Одмах после Васкрсења и Вазнесења Господа Христа исцелења се дешавају не само рукама апостолским, него довољна је била и сенка апостола Петра и Јована да падне на болеснике па да они оздраве. И убрушчићи знојави којим су они скидали зној са лица свога, и они су били целебни и чудотворни. Не само, дакле, иконе, не само, дакле, свете мошти, него све оно што су људи од вере употребљавали то и постаје чудотворно за, опет, људе од вере. Како си веровао, нека ти тако буде. То важи, браћо и сестре, и за нас данас.
И ова светиња у којој смо сабрани у манастиру Сопоћани коју су подигли наши свети преци ношени овом истом вером у Господа Христа, и ова светиња понавља та јеванђелска чудеса преко седам стотина година свога постојања. Која чудеса? Господ је отворио физичке, телесне очи неколицини слепаца, али Његови ученици, Његови следбеници до дана данашњега, отварају духовне очи стотинама, хиљадама, милионима људи. И ова светиња овде је многима отворила очи духовне да познају Господа Христа, да упознају веру Његову и да крену да живе по тој вери, по Закону Божјем, по заповестима Његовим која је Господ оставио људима.
И данас има много око нас духовних слепаца који сматрају да виде. Да, виде телесним очима оно што је телесно, што је материјално, али су духовно слепи за духовне вредности, за духовне реалности, за духовне висине и величине. Њима треба помоћи. Њима треба проповедати. Њима треба сведочити ипозивати их да прихвате веру Господа Христа, е да би и они прогледали као данашња два слепца.
Недавно, пре две године, и званично је уведена веронаука у наше школе, у нашем народу, у нашој држави. До тада, преко педесет година, шездесет година, наша деца су ишла у школу, учила се земаљској и светској мудрости, вештинама, занатима, али су духовно остајала слепа код очију. Остајала су неупућена у законе вере, у тајне вере, у тајне спасења. Са увођењем веронауке многа та наша деца су прогледала духовно имнога ће прогледати духовно. Зато данас у овом светом манастиру одржавамо и саветовање или сабор вероучитеља наше Епархије да видимо како треба проповедати науку Христову, како треба отварати очи слепима од рођења. Онима који нису крштени, који не верују у Господа Христа, њима треба прићи на начин на који је и Господ прилазио: са љубављу, са пажњом, са намером да им се помогне а не да се нешто од њих добије. И та наша вера којом ми проповедамо биће та искра која треба да упали веру и у онима којима проповедамо, јер вера је таква да се преноси од човека на човека, као што се пламен свеће преноси са једне свеће на много свећа у храму.
Нека би дао Бог да данашња Света Литургија, данашњи свети празник, буду свима нама на помоћ да бисмо духовно оздравили и, можда, боље прогледали. Не сумњам да сви ми духовно гледамо и познајемо своју веру. Можда недовољно. Можда непотпуно. Можда не живимо по тој вери. Нека би Господ дао снаге да наша вера буде плодотворна, јер рече на једном месту:Вера без дела је мртва. Ако ми не живимо по нашој вери она неће бити чудотворна. Ако наша дела и наш живот буду сагласни са нашом вером, онда ће и наша вера бити чудотворна и све што будемо са вером молили Господа Христа, као што је и Сам рекао: Све што замолите верујући биће вам!,тако и ми када се будемо молили Богу са таквом вером јаком и непоколебивом, а будемо се молили за оно што нам је потребно за спасење и живот вечни, не треба сумњати да ће то Господ и испунити и нама ће упутити те речи: Како си веровао нека ти тако буде.
Нека би Господ помогао да цео наш народ, и ми овде сабрани, и сви остали који данас нису у храмовима Божјим – ко зна где се налазе, да сви духовно прогледају, да сви нађу пут спасења, да кренемо путем којим су наши славни свети преци ишли, да верујемо као што су они веровали, да живимо као што су они живели, е да бисмо када пођемо одавде, а сви морамо одавде отићи данас или сутра, да се нађемо са њима у Царству Небескоме, у Царству Божјем и да тамо са њима и свима светима и ми славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.
