Пастир добри
„Само они, браћо и сестре, који су постили онако као што је Црква прописала, који су се пред свештеником исповедили за ово Свето Причешће, они нека приђу и приме Тело и Крв Христову у себе. Сви остали који би покушали да преваре свештеника, јер ми не познајемо свакога од вас у главу – хвала Богу, дошли сте са разних страна, и треба да дођете, али знајте да се од Бога ништа сакрити не може. И зато примите овај савет и опомену: Онај ко се није исповедио и тако очистио душу своју, боље му је да не приступа!“
Нека је срећан и Богом благословен овај празник, браћо и сестре, празник Успенија Пресвете Богородице, када смо се сабрали овде, у овој нашој дивној и стародревној светињи, да се Богу помолимо и да Свету Богородицу замолимо да нам буде посредница пред Сином Својим а Богом нашим, Господом Исусом Христом.
Данас, налазећи се овде, у овој дивној задужбини, моје мисли су отишле далеко одавде, на хиљаде километара. Данас сам мислима био тамо где се налази данас поглавар наше Свете Српске Цркве, Патријарх Павле, са својом пратњом, а он се данас налази у Гестиманији, поред стварнога гроба Пресвете Богородице, где је Њено свето тело било положено и одакле је Господ вазнео Њено тело на Небеса. И мислима и молитвено ми смо били заједно са нашим патријархом, а верујем да је и он молитвено мислио на све нас овде, не само овде на Косову и Метохији где је он провео тридесет четири године као архипастир свих нас, него и на цео србски народ, јер он је и отишао тамо да, на тим светим местима, на гробу Господњем, на гробу Пресвете Богородице и осталим светињама које су освећене радом, животом и стопама Господњим, да се тамо помоли за род наш и да измоли милост Божју нама, грешнима и недостојнима. И он тамо, и ми овде, и свуда где год Срба данас има, свуда се прославља име Пресвете Богородице и сви су, сабрани у име Христово, упутиле молитве своје преко Ње Господу своме, јер Она је наша посредница и наша заступница. Нема имена, нема људскога бића које је више поштовано од Пресвете Богородице. Све што је најлепше дух човеков могао да створи, посветио је Светој Богородици. Најлпши храмови широм света подигнути су Њој у част, најлепше иконе измалане руком људском изображавају Њено пресветло лице, најдивније песме испеване су у Њену славу и част, највише молитава из ове долине плача упућено је Пресветој Богородици јер је Она та која је родила Господа нашега Исуса Христа и тиме постала извор и узрок нашега спасења. И не само да је Она нама даровала Њега него Она, као Мајка Његова, има велику слободу, има смелост пред њим да се моли за нас када се ми Њој обраћамо, када ми помоћ од Ње молимо и тражимо.
Нема тога пера, нема тих уста која би могла изређати сва она чудеса која је Света Богородица учинила за ових две хиљаде година, јер у сваком народу, у сваком племену, у сваком селу имамо примера и примера помоћи Свете Богородице онима који Јој се искрено обрате и замоле. Зато и ми, православни Срби, кад год смо у невољи ми смо, као и сви остали православни народи, најчешће и најрадије призивали Свету Богородицу у помоћ, вапијући: Пресвета Богородице, спаси нас! И, не једном, Она нас је заиста спасавала и од привремених беда и од вечне пропасти јер нам је Она измољавала милост од Бога да нам опрости грехе наше и да нам дарује живот вечни.
И данас, посебно данас на Њен овај дивни и велики празник, све наше мисли, речи и молитве упућене су Светој Богородици. Прослављајући Њу, ми је истовремено молимо да и Она измоли у Господа милост нама, да будемо оно што треба да будемо, оно што наше име говори, да будемо прави и честити Хришћани. А, бити прави Хришћанин, браћо и сестре, значи, не само бити крштен, не само носити то узвишено име Хришћанина, него животом својим да се угледамо на све оне дивне и свете наше претке који су то име достојно носили и од Бога за живот свој били прослављени.
Нека би дао Бог, молитвама Свете Богородице, да цео наш православни србски народ, да сви православни Хришћани и да сви људи целога света упознају истину Јеванђеља Христова, приме је у срце своје и живе по тој истини, по томе Јеванђељу, јер нема другога пута и начина којим би се могли спасти, сем саображавајући живот свој са вољом Божјом, вршећи заповести Божје које нам је Господ оставио у Цркви Својој и у Своме светом Јеванђељу.
А, шта су заповести Божије томе нас учи Света Црква преко целе године. Кад год се нађемо у Божјем храму ми слушамо Реч Божју, ми слушамо проповеди наших свештеника и духовника, а они нам говоре оно што треба чинити а шта треба избегавати. Говоре нам да се треба клонити свакога греха, свакога зла јер грех је једино средство, једина моћ која одваја човека од Бога, вечнога живота, а одвојен од Бога човек пада у наручје ђаволу. И говори нам Света Црква да чинимо само оно што је добро. Само оно што бисмо желели да нама други чине то и ми да чинимо другима и онда ће Рај на земљи завладати и наступити, јер нико од нас не води да га неко вређа и понижава. Немојмо ни ми тако према другима поступати. Нико не воли да буде поткрадан, да буде варан – немојмо то другоме радити. Нико не воли да га неко мрзи и прогони – немојмо никога мрзети, са свима будимо у љубави и у слози. А сви ми волимо да смо поштовани, да смо цењени, да смо вољени. Ето, то показујмо према нашим ближњима, према својим сродницима, према својој браћи и сестрама. И у тој једној заповести – оно што не желите да вама чине други немојте ни ви другима чинити – у томе је садржано цело Јеванђеље Господа Христа.
И још је Господ много што-шта говорио, а што има записано у Светом Јеванђељу, које треба читати и које треба у цркви пажљиво слушати. Између осталога, тамо говори Господ да Он нама оставља Тело Своје за храну и Крв Своју за пиће. И наша Света Црква сваке службе Божје, сваке недеље и празника износи пред нас свети путир и призива нас и позива нас: Са страхом Божјим, вером и љубављу приступите! Позива нас и призива нас да приђемо, да се сјединимо са Господом својим, да примимо Његово Свето Тело као храну и Његову Свету Крв као пиће, јер је рекао Господ: Онај који не једе Тело моје и не пије Крви моје нема живота у себи. Ако хоћемо да живимо и да будеможиви Хришћани, онда се морамо што чешће у току године припремати за Свету Тајну Причешћа и, са побожношћу, вером и страхом, приступати Светој Чаши. Традиција је у нашем народу да се причешћује за велике празнике, па и данас, на Успеније Свете Богородице. Али, исто тако, вама се говорило и говори се како се треба припремити да би нам Свето Причешће билона исцелење и спасење душе и тела а не на суд или на осуду, јер каже апостол Павле: Ко недостојно једе и пије Тело и Крв Христову, суд себи једе и пије! Поред поста, којим се припремамо телесно за ову Свету Тајну, неопходно је пре причешћа, пре приступања Светој Чаши, да очистимо и душу своју од сваке прљавштине, од свакога греха и зла, у Светој Тајни Покајања и Исповести. То је говорено свима вама и много пута и, хвала Богу, многи су то прихватили и тако поступају, и то је оно што нас радује. Ја хоћу да замолим и данас: Само они, браћо и сестре, који су постили онако као што је Црква прописала, који су се пред свештеником исповедили за ово Свето Причешће, они нека приђу и приме Тело и Крв Христову у себе. Сви остали који би покушали да преваре свештеника, јер ми не познајемо свакога од вас у главу – хвала Богу, дошли сте са разних страна, и треба да дођете, али знајте да се од Бога ништа сакрити не може. И зато примите овај савет и опомену: Онај ко се није исповедио и тако очистио душу своју, боље му је да не приступа! А, трудити се, има, хвала Богу, пред нама још живота. Има још дана и периода који је Црква одредила и посветила да се припремамо и причешћујемо у сва четири велика поста, и мимо поста – ако се достојно припремамо можемо се причешћивати. И, тако радећи, да тако учимо и нашу децу и омладину, тако да сви дођемо у познање Истине и да узрастамо духовно, док достигнемо у меру раста висине Христове. И тада ће и молитве Свете Богородице, Њена заштита и покров, бити са нама и над нама, чувати нас и штитити нас од свакога зла, од сваке опасности, од сваке невоље, а ми, тако живећи и радећи, можемо се надати када пођемо одавде да се и ми нађемо у Царству Христа Бога, где сви свети наши преци обитавају и блаженствују, да и ми са њима се нађемо и славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.
