Беседа владике Артемија приликом освећења темеља храма Светог архангела Гаврила у Осојанима 18.8.2003. године

Print Friendly, PDF & Email

„Нека би Бог дао да овај храм траје овде до свршетка света и века. Амин.“

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Богу благодаримо, браћо и сестре, на овоме дану и на овоме дару када је Бог благословио да на овоме светоме месту кренемо са обнављањем наших порушени светиња широм Косова и Метохије.

Ов је велика симболика. Село Осојане, прво село у које су се прогнани Срби вратили, храм у Осојанима први храмкоји се обнавља. Овај храм посвећен је Светом архангелу Божјем Гаврилу, ономе слузи Божјем који је јавио највећу радост земљи када се јавио Светој Богородици, и јавио да ће Она родити Сина Божјега а Спаситеља нашега, Исуса Христа. Тај исти архангел Гаврило много пута у историји Цркве био је весник лепих и радосних вести и зато се и назива благовесником. Он и данас благовести свима нама овде да је дошло време да кренемо у обнову, не само овога храма, него и осталих порушених наших светиња. И овај храм који овде будемо сада изградили у славу Божју и част Светог архангела Гаврила, он ће бити знак радости, знак радосне и благе вести да се враћамо на своја огњишта, да остајемо овде, да овде градимо своју будућност и будућност нашој деци са свима осталима који буду живели на овим просторима.

Захваљујући Богу на овоме великом дару, дужни смо да се захвалимо и онима који омогућавају ово свето и велико дело Божје. Захваљујемо се архиепископу Грчке, Господину Христодулу, и Грчкој православној Цркви преко које иде донација за обнову овога храма, а вероватно и за обнову осталих наших храмова. Захваљујемо се и градитељима овога храма, Предузећу „Град-инг“ из Београда, који се заузео и подузео да изведе радове на овоме делу Божјем. Захваљујемо се и свима вама, браћо и сестре, који сте први били и смогли снаге и храбрости да се вратите на своја згаришта и своја огњишта, да кренете у обнову из ничега, да доведете своју децу овде, да овде школу уче, да се овде васпитавају, да овде одрастају и да овде наставе са својим животом, да они буду ти на којима ће будућност Косова и Метохије почивати.

Нека би Господ услишио молитве наше које смо данас принели на освећење камена темељца и благословили темеље овога храма, да Бог учини да што пре видимо и довршен и завршен овај храм, да га осветимо завршенога и да га предамо на употребу вама и целом нашем народу, да би се у њему узносиле молитве Богу, да би се у овоме храму Божјем крштавала новорођена деца наша овде, да у овоме храму венчавамо нашу омладину и да из овога храма испраћамо наше миле и драге који буду кренули из ове земаљске Србије у Небеску Србију, у Царство Божје, у Царство Христа Бога нашега. Нека Господ прими ове наше молитве, благослови све вас овде, све оне који ће у овај храм долазити, који ће се у њему молити и који ће помоћ од Бога очекивати и добијати, сата и увек и у векове векова. Амин. Бог вас све благословио.

Треба да се захвалимо, браћо и сестре, и овима који су омогућили и ваш повратак и ваш опстанак овде, а и наш долазак данас овде, јер без њихове пратње и помоћи ми не бисмо могли данас бити овде и не би могли почети ово дело. Верујем и надам се да ће они своју мисију извршити до краја часно, да ће бринути о вашој безбедности, о безбедности градитеља овога храма, али и о самоме храму који буде довршен и саграђен, да се не би десило поново да га ми градимо а непријатељи да га поново руше.

Нека би Бог дао да овај храм траје овде до свршетка света и века. Амин.