Беседа владике Артемија на монашењу у манастиру Грачаница. Бденије уочи ктиторске славе Св. Краља Милутина 11.11.1994. године

Print Friendly, PDF & Email

„Зато је данас велика радост, не само игуманије, мати Ефросиније и њених сестара што добијају нове три сестре, него је велика радост целе православне Цркве наше, али још већа радост на небу. Тамо сви православни, наши славни и свети преци вечерас сигурно учествују у радости краља Милутина, ктитора ове задужбине, и заједно славослове Творца свога и нашега и моле се Богу за нас окупљене овде иако, истина, у доста малом броју, али ипак Христово стадо је увек било у мањини. То нас не плаши, то нас не чуди.“

 

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Данас је, браћо и сестре, велики празник ове свете обитељи из два разлога:

–  јер слави славу свога ктитора, Светог праведног краља Милутина и
–  што се у овој светој обитељи живот подмлађује и рађа.

Ви сте сведоци вечерас да су Богу посвећене три маладе душе које су жедне и гладне Бога живога, које су чуле глас Јеванђеља Христовога: Који хоће да иде замном, нека се одрекне себе, узме крст свој и иде замном. И оне су тај глас примиле у срце своје и одазвале се на тај позив Христов и кренуле за Њим, узевши Његов благи јарам на плећа своја. Те речи Христове, изговорене пре две хиљаде година, непрекидно кроз сву историју Цркве падају и проналазе плодно тле на коме успевају и доносе стоструке плодове. Није било времена у историји Цркве без оних људи, без обзира на пол, који су се одазивали на ове речи Христове.

И данас у наше време, време материјализма, време нових достигнућа, технике, науке, време у коме је цео свет потопљен у уживања и страсти и сласти овога света, и данас ове речи Христове проналазе плодно тле на које падају и где доносе стоструки плод. То је једно велико чудо које Бог чини у наше време и тиме показује да је жива душа овога народа и да је живи Бог наш. Показује да наши свети преци који су нам зидали и оставили ове предивне задужбине своје, као Грачаницу, Дечане, Патријаршију, Сопоћане, Студеницу, Жичу, Девич и остале наше светиње, да су и тада знали зашто то раде. Зидали су задужбине а стварали су духовна огњишта одакле ће наш народ духовно да се напаја овом вечном истином Јеванђеља Христовога и где ће наш народ и ми, њихови потомци, моћи да извршавају ове речи заповести Христове. Зато је данас велика радост, не само игуманије, мати Ефросиније и њених сестара што добијају нове три сестре, него је велика радост целе Православне Цркве наше, али још већа радост на небу. Тамо сви православни, наши славни и свети преци вечерас сигурно учествују у радости краља Милутина, ктитора ове задужбине, и заједно славослове творца свога и нашега и моле се Богу за нас окупљене овде иако, истина, у доста малом броју, али ипак Христово стадо је увек било у мањини. То нас не плаши, то нас не чуди.

Нека би дао Бог да ова духовна светлост која је запаљена пре две хиљаде година никад не угасне и да никада наш народ не буде без оних душа које ће се одазивати на речи Христове, које ће Му се предавати на службу.

А ви, драге сестре монахиње, чуле сте вечерас све оне поуке које су свети оци саставили и упутили онима који крећу на пут спасења, на уску и трновиту и стрму монашку стазу. Ви сте и до сада ишле тим путем, ви сте довољно сазнале и спознале да то није пут посут ружама и цвећем, него да је пут трновит и каменит, са много искушења, препрека, али не бојте се. Уздигните горе срца ка Господу своме и идите смело напред и све непријатељске силе и све препреке, искушења ви ћете уз помоћ Божју савладати, победити и добити обећане венце од Господа свога.

Нека Господ благослови овај ваш пут на који сте кренуле, нека Господ благослови ову свету обитељ да напредује, да се овде монаштво роји и множи, да Господ благослови цео наш народ, да се цео народ врати на пут својих славних предака, пут који нам је показао Свети Сава, Стеван Немања, краљ Милутин кнез Лазар косовски и многи, многи други, јер када се ми будемо Богу вратили и повратили онда ће и Бог ниспослати милост Своју нама, избавити нас од страдања, искушења и невоља у којима се данас налазимо.

Нека је срећан и Богом благословен овај дан и овај час и сутрашњи свети празник, да бисмо много, много година дочекивали, прослављали у миру, слози и слободи све наше хришћанске празнике сада и увек и у векове векова. Амин.