Беседа владике Артемија у недељу пред Божић, Недељу Светих Отаца, 1. јануара 2005. године у манастиру Грачаница

Print Friendly, PDF & Email

„Зато и ми, браћо и сестре, у току овога поста који је Црква одредила пред Божић, ми смо припремали себе постом, молитвом, Светом Тајном Покајања и Исповести, Светом Тајном Причешћа, ми смо у ствари чистили душу своју од наших греха да би могли у себе примити Богомладенца Христа када дође, да Га примимо као што Га је примила Витлејемска пећина, али да Му у нашој души, у нашем срцу буде и топлије и пријатније него у оној хладној каменој пећини.“

 

 

Ево нас, браћо и сестре, у предвечерју великога празника Божића, празника када се Господ Христос родио на земљи у Витлејемској пећини, када је Син Божији постао Син човечији и дошао на земљу као Спаситељ света, као што и каже данашње Свето Јеванђеље. Најављујући Његово рођење анђео је јавио и Његово име, и рекао: Када се роди недените Му име Исус, што значи Спаситељ, јер ће Он спасти род људски од грехова његових. То је велика Тајна Божје премудрости, Божје љубави, браћо и сестре, да се Бог јави у телу као човек да би људе избавио од греха, смрти и ђавола, од те троглаве аждаје која је држала род људски од Адама па све до доласка Господа Христа.

Господ Христос је постао Спаситељ не само једнога народа, не само једне генерације, не само оних који су после Њега долазили на земљу, него је спаситељ и оних људи који су живели пре Његовога рођења на земљи. Зато данас Света Црква ову недељу пред Божић прославља, у ствари, Свете Оце из Старога Завета, оне који су живели вером у обећанога Спаситеља, у обећанога Месију, вером у Онога који ће доћи да спасе и њих и остале људе. Зато Црква данас помиње Авраама, Исаака, Јакова, Давида, Соломона и остале велике пророке из Старога Завета који су се удостојили да имају праву истиниту веру у Бога и у Његова обећања. Тада они нису имали пред својим очима оваплоћенога Бога и Спаситеља, него су само имали обећање о Њему, да ће Он доћи, и том вером они су живели и том вером се спасавали. И, када је Господ дошао на земљу, када се родио у Витлејемској пећини Он је, у ствари, људима открио правога Бога и открио је правога човека. Показао је какав човек треба да буде овде на земљи да би могао бити грађанин Неба. Треба да буде без греха, онакав као што га је Бог створио у почетку. Као што је Бог створио Адама без греха тако треба и људи који верују у Господа Христа да живе овде на земљи, да испуњавају Божје заповести, да богате себе оним врлинама и Божанским даровима које је Господ донео и показао људима Својим доласком на земљу и да се тиме ослобађамо од великог непријатеља нашега и јединога непријатеља, а то је грех.

Грех је оно што човека удаљује од Бога. Први грех Адамов у рају удаљио је Адама од Бога и био је истеран из Раја сладости. Али грех удаљује и нас који се називамо Хришћанима, који верујемо у Господа Христа али, ако грешимо у животу своме, ако смо испуњени било каквим злом и мржњом на ближњега свога, ако не чинимо оно што је Богу мило и драго, онда греси и нас удаљавају од Бога и тиме нас бацају у вечну смрт, а Господ је дошао да буде Спаситељ од греха, смрти и ђавола, јер смрт је у ствари последица греха а ђаво је узрок греха. Нема греха без ђавола – где је год грех тамо је и ђаво, и нема греха који не рађа смрт, као што и каже апостол Павле да онај који греши он пребива у смрти. А Господ је дошао да људима дарује живот вечни. Зато ми данас, у ову недељу пред Божић, радујемо се унапред великом духовном радошћу, оном коју је Господ донео са Собом када се родио у Витлејемској пећини и испунио род људски том надом, вером и љубављу да је дошао Спаситељ и да су људи ослобођени од греха, смрти и ђавола и да су добили живот вечни ако живе по Закону Божјему.

Зато и ми, браћо и сестре, у току овога поста који је Црква одредила пред Божић, ми смо припремали себе постом, молитвом, Светом Тајном Покајања и Исповести, Светом Тајном Причешћа, ми смо у ствари чистили душу своју од наших греха да би могли у себе примити Богомладенца Христа када дође, да Га примимо као што Га је примила Витлејемска пећина, али да Му у нашој души, у нашем срцу буде и топлије и пријатније него у оној хладној каменој пећини.

Нека би Господ дао снаге свима нама да дочекамо у духовној радости, очишћени од грехова наших, Господа Христа, да Га примимо у себе, да Он живи у нама и ми да живимо са Њим и да тако, живећи са Господом Христом, спасавамо себе од свакога греха, од сваке смрти и свакога ђавола и да, када пођемо одавде, удостојимо се да дођемо у Царство Небеско, тамо где и сви светитељи Божји пребивају, да са свима њима и са анђелима Божјим славимо и ми Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.