Пастир добри
„Зато је потребно, зато је неопходно на самом почетку светога Великога поста, када почињемо тај наш седмонедељни подвиг и пут, да се измиримо са свима са којима смо у завади, да опростимо један другоме ако смо било чиме кога увредили, ожалостили или увреду нанели, јер то је услов и предуслов за успех нашега поста, наше молитве и нашега покајања.“
У име Оца и Сина и Светога Духа,
Ево, браћо и сестре и драга децо, по милости Божјој и ове године се налазимо пред дверима светога Великога поста. Налазимо се пред једним периодом у години који је одређен од стране Цркве да буде период бриге за спасење душе наше и за задобијање Царства небескога. То је период када је појачана молитва, када је прописан пост, када се тражи уздржање од грехова, када се врше и чине добра дела, а све то да би послужило, у ствари, очишћењу наше душе и спасењу наше душе.
О посту се говорило ових дана доста, о молитви се говорило, говорило се и о Светој Тајни Покајања и Исповести без које нема и не може бити опроштења грехова наших. То је једини пут и начин да оперемо душу своју, да скинемо са ње прљавштину греха да би она поново заблистала у оној лепоти како је изашла из руку свога Творца. Али, у данашњем Светом Јеванђељу на Литургији, браћо и сестре, Црква је пред нас изнела учење Господа Христа и показала нам шта треба ми да учинимо да би нам и пост и молитва и милостиња и покајање и причешће били на наше спасење. Речено је тамо: Ако ви не опростите један другоме преступе брата твога, неће ни Отац ваш небески опростити вама грехове ваше. Дакле, опроштај грехова долази од Бога али зависи од нас. Милост Божја је толико велика да може да покрије и заглади све злочине и све грехе људи, од првога човека на овој земљи до последњега, али, да би та милост Божја спустила се и на душу свакога од нас, то од нас зависи. Какав однос ми имамо један према другоме такав ће однос Бог имати према нама, а онај који опрости брату своме од срца свога увреду или преступ његов томе ће и Отац небески опростити грехе његове. Зато је потребно, зато је неопходно на самом почетку светога Великога поста, када почињемо тај наш седмонедељни подвиг и пут, да се измиримо са свима са којима смо у завади, да опростимо један другоме ако смо било чиме кога увредили, ожалостили или увреду нанели, јер то је услов и предуслов за успех нашега поста, наше молитве и нашега покајања. Дакле, то Бог од нас очекује и ми сваке године на ово свечано и свето вече у храму Божјем вршимо међусобно праштање и тражимо опроштај један од другога.
Али, не само ми који смо сада, моментално у храму, него и онима који нису дошли данас овде, који се налазе по кафанама или можда на неким пословима где ће зарадити новац, стећи благо, или можда се налази неко негде и у греху некоме, ми и њима треба да опростимо и да се Богу помолимо да их Господ просвети, да им у душу и срце стави мисао добру, да се и они врате на пут покајања и пут спасења.
Нека би дао Бог да овај свети Велики пост буде заиста бања душе и узда тела, као што се говори у овим дивним молитвама које смо сада прочитали, јер овде Црква нам износи примере истинског покајања појединих из рода хришћанскога, од апостола Петра и других, да би нас побудила, да би нам дала воље и снаге да на томе истрајемо.
А покајање није само исповедање прошлих грехова него је чврста одлука и решеност да се ти греси више у животу не понављају! То је нарочито важно јер, ако немамо те решености у срцу своме, онда наше појакање није искрено – као што неки вечерас причају док ја говорим, шта да радимо, има нас и таквих.
Нека Бог опрости свима нама и целом роду нашем да бисмо били и остали потомци достојни својих славних и светих предака, светога Саве, светога Симеона Мироточивог, светог мученика косовског кнеза Лазара и осталих наших дивних светитеља из рода нашега.
Сви смо ми људи и сви ми грешимо много пута у животу своме, јер каже апостол Петар да праведник седам пута на дан греши. Према томе, имамо за шта да тражимо опроштај, најпре једни од других, па онда сви да тражимо и милост од Бога да нам опрости грехе наше.
И ја, као човек, сигурно сам многе овде међу вама неком својом речју ожалостио, увредио или на неки други начин се о вас огрешио и ја, пред свима вама, пред небом и земљом, пред Богом и анђелима, молим све да ми опростите на свим мојим погрешкама, гресима које сам према вама учинио, а ја свима вама опраштам и призивам милост и благодат Божју на вас да би нам овај пост свима био на спасење душе и тела. Амин.
