Пастир добри
„И данас, када је наш народ на распећу, не само у крајевима где се ратује, него и у матичној земљи Србији, и на Косову, и у србској Херцеговини и на другим местима, ето, Бог је дао снаге да се то дело оца Јустина појави у овако једном модерном и лепом издању тридесет пет година после његовог превођења, јер у оно време у које је отац Јустин радио није било услова никаквих да се то дело и штампа. А данас, ево, Богу хвала, србски народ увек налази у себи духовне снаге да се брани трајним делима од невоља историјских које га сналазе.“
Часни оци, браћо и сестре,
Мени је посебна част и радост да могу да вас поздравим данас у овом храму културе нашега народа а поводом промоције књиге Велики Требник, која се први пут појавила на нашем језику у преводу блажене успомене оца Јустина Поповића.
Радост овога момента је у толико већа што овај културни догађај, значајан и за Православну цркву и за наш народ и за културу, што пада у годину када обележавамо блажену успомену на стогодишњицу рођења оца Јустина и петнаестогодишњицу његовог упокојења у Господу. Ове године одређено је да се са више културних и духовних манифестација обележи ова стогодишњица и сећање на оца Јустина као нашег највећег православног теолога и мислиоца двадесетог века.
Време у коме је настала ове књига Велики Требник, време када се она појавила на светлост дана подсећа нас по много чему на оне времена из наше народне историје када је, поред свих тешкоћа у којима смо се налазили, народни дух налазио пута и начина да се вине у духовне висине и да нам створи дела трајне вредности. Треба се само сетити времена после Косовске битке када је србски народ доживео један страшни полом, биолошки и национални. У то време монах Исаија, с једне стране, вапије над судбином свога народа а, с друге стране, налази снаге у себи да преводи теолошко дело Дионисија Ареопагита О небеској јерархији. Пре пет стотина година, када је тама турскога ропства била можда најгушћа, народни дух избија у виду једне искре крај Цетиња и појављује се прва штампана књига на словенском језику Октоих.
У времену после Другога светскога рата, када је мрак атеизације и безбожништва био такође згуснут на нашем небу, отац Јустин проналази снаге у себи да ствара велика и бесмртна дела. Једно од тих његових дела јесте и Велики Требник којега он у то време преводи са грчког и црквенословенског језика на говорни, народни језик.
Време када је ова књига штампана ништа мање није трагично од поменутих историјских момената. И данас, када је наш народ на распећу, не само у крајевима где се ратује, него и у матичној земљи Србији, и на Косову, и у србској Херцеговини и на другим местима, ето, Бог је дао снаге да се то дело оца Јустина појави у овако једном модерном и лепом издању тридесет пет година после његовог превођења, јер у оно време у које је отац Јустин радио није било услова никаквих да се то дело и штампа. А данас, ево, Богу хвала, србски народ увек налази у себи духовне снаге да се брани трајним делима од невоља историјских које га сналазе.
Појава ове књиге на нашем језику, а поред ње и Малога требника за свакодневну употребу нашем свештенству сматрам да ће бити почетак једног истинског духовног препорода јер човек, док се на своме језику Богу своме живоме не обраћа, не може ни да осети значај молитве нити да измоли милост Божју. Са овом књигом Велики Требник надамо се, у име Бога да ће и нашем народу доћи и боља будућност.
Хвала вам
