„…Ту веру у Васкрсење Христово посведочили су и проповедали свети апостоли и животима својим и смрћу својом посведочили ту своју веру. Ту веру су проповедали и данашњи дивни светитељи које прослављамо, словенски равноапостоли, учитељи словена, Кирило и Методије, браћа солунска који су просветлили род словенски и све словенске народе Светлошћу Јеванђеља Христовога и тиме нам отворили духовне очи и показали пут како треба да живимо у овоме свету да бисмо постали грађани Царства небескога…“
У име Оца и Сина и Светога Духа,
Христос васкрсе, браћо и сестре
Ваистину Христос васкрсе и дарова роду људскоме живот вечни. Оно што му нико никада на свету није могао дати, дао је Господ Својим светим Васкрсењем. Господ је васкрсао и тиме показао људима шта је човек, шта је његов циљ, да је циљ човековог живота на земљи, не да проживи овде у уживањима, у сластима и страстима, него да припреми себе за Царство небеско, за живот вечни ради кога је човек и створен. Није Бог створио човека да живи педесет, осамдесет или сто година па да га нестане сасвим, да постане храна црвима, да се распадне и врати у блато из кога је и настао, него је створен зато да има и да живи вечно у Царству Божјему. Доказ Васкрсења Христовога су многи сведоци, почев од светих апостола којима се Господ јављао четрдесет дана – од Васкрсења до Вазнесења Свога, до Спасовдана, и многи други којима се јавио, једном приликом се јавио на скупу од пет стотина браће. Сви су они били сведоци Његовога Васкрсења и то своје сазнање, своје уверење, своју веру посведочили су, не само речима, него животом и крвљу својом јер су многи од њих пострадали за Васкрслога Господа. Данас у Светом Јеванђељу, такође, има, наводи се један диван пример, један потресан случај слепога човека који је слеп од рођења био, којег је Господ пре Васкрсења Свога исцелио и он је прогледао и тиме је сведочио да је Господ Христос Син Божји, да у Њему Божанска Сила пребива јер, да није тога, не би могло бити ни васкрсења.
Но, Господ је учинио многа друга чудеса за време Свога боравка на земљи, а много, много више после Свога Вазнесења на небо. За живота Свога Он је васкрсао неколико мртваца: сина наинске удовице, Јаирову кћер и четвородневнога Лазара. То је оно што је записано. Отворио је очи неколицини слепаца, који су били слепи од рођења, као је слепи Вартимеј и једна група њих који су били, двојица њих, којима је Господ отворио очи, и овај из данашњег Јеванђеља кога је Господ помазао блатом од земље и његове пљувачке и послао у бању Витезду да се умије и он је то учинио и прогледао. Али после Васкрсења Господ је отворио очи многима слепим од рођења јер сви људи се рађају слепи од рођења јер се рађају у греху своме и Господ свима отвара очи духовне кроз свету Тајну Крштења, кроз ту нову бању Витезду. Јер Господ је управо дошао зато да људима дарује начин како да прогледају духовно јер грех је тај који ослепљује човека, који му не дозвољава да види духовне ствари, да разуме смисао свога живота на земљи, него треба да духовно прогледа. Господ је више пута говорио о Светлости – да је Он Светлост која обасјава свакога човека који долази на свет, да они који не иду за том светлошћу пребивају у тами – значи остају у греху и тако даље. Дакле, Господ је отворио очи милионима и милионима слепих од рођења и то чини и даље свакодневно. Свако данашње крштење детета јесте, у ствари, поновљено чудо отварања очију слепоме од рођења. Зато сваки Хришћанин, у ствари, за ове две хиљаде и више година јесте непобитни сведок Васкрсења Христовога. Да Христос није васкрсао не би било Цркве Христове на земљи данас, не би било Хришћана, не би било ни нас ни овога предивнога храма који нам наши преци оставише.
Ту веру у Васкрсење Христово посведочили су и проповедали свети апостоли и животима својим и смрћу својом посведочили ту своју веру. Ту веру су проповедали и данашњи дивни светитељи које прослављамо, словенски равноапостоли, учитељи словена, Кирило и Методије, браћа солунска који су просветлили род словенски и све словенске народе Светлошћу Јеванђеља Христовога и тиме нам отворили духовне очи и показали пут како треба да живимо у овоме свету да бисмо постали грађани Царства небескога.
Ето, браћо и сестре, многобројни сведоци постоје око нас и са нама и ми смо сведоци Васкрсења Христовога, да се трудимо у животу своме, да се боримо против свакога греха јер грех је тај који помрачује духовни вид и ми који смо духовно прогледали, ако остајемо у гресима својим, пребивамо у тами и Светлости у нама нема. Зато је потребно бити свестан својих грехова, кајати се за њих, исповедати их пред свештеником, пред Богом, и тако трудити се целога живота да бисмо када пођемо одавде били заиста достојни да се назовемо синовима Царства небескога, да се назовемо тим узвишеним именом Хришћанина, православног Хришћанина, значи, оних који праву веру држе, право у Бога верују и за ту веру живе и животом потврђују.
Нека би Господ дао да нас Васкрсли Господ води и руководи у нашем животу и уведе у Царство Своје и дарује нам живот вечни да и ми тамо са свима светима славимо Њега Васкрслога са Оцем и Духом Светим кроза све векове и сву вечност. Амин.