ПРЕДГОВОР
овом издању
По својој неизрецивој милости и свом надумном промислу Бог је у двадесетом веку подарио роду српском Светог владику Николаја. Уздигао га високо да обасјава читав род српски до краја света и века и испунио сваким добрим даром. Један од њих се посебно издвојио – дар проповедништва. И Свети владика Николај је очистивши своју душу и испунивши је у висину, ширину, дужину и дубину Господом који испуњава све и сва, проговорио из своје облагодаћене српске душе души србиновој призивајући је ка своме прволику, ка своме Господу. Нема Србина који се сусрео са Светим Владиком, кроз песме или беседе, који је чуо његов зов и вапај, а да је остао исти, да му душа бар мало није задрхтала.
Већ је шездесет година како Свети Владика није са нама него над нама. Без обзира на којој смо страни света и без обзира да ли смо у зениту или се приближавамо заласку свог земаљског живота он бди над сваким Србином бринући своју свагдашњу бригу:
…Како стоји вјера у Србаља,
Јесу л Срби кано што су били…
…Светли ли се образ у Србина
Пред људима и пред анђелима…
У одговору на ова питања скривен је и наш однос према нашем спасењу, према Светом владики Николају, према Небеској Србији.
Ову књигу је написао, сада већ далеке 1986. године, у манастиру Црној Реци Артемије Радосављевић, тада игуман црноречки а данас епископ војујуће Цркве православне. Повод је била тридесетогодишњица упокојења Светог владике Николаја а намера и жеља да се што више људи упозна са ликом и делом Светог Владике. Доживевши многобројна издања од разних издавача она већ годинама расветљава истинску лепоту лика и духовну величину овог новојављеног српског светитеља.
Књига која је пред Вама јесте једна лепта нашег уздарја Светом владики Николају за сва добра која нам чини а коју приносимо поводом шездесетогодишњице кончине његовог земаљског живота. Надамо се да ће ова књига побудити срца Србаља на следовање путу којим нас је учио златоусти проповедник васкрслог Христа чинећи од нас христоносце, Божје слуге најмилије.
Протосинђел Дамјан