Пастир добри
У име Оца и Сина и Светога Духа!
“Диван је Бог у светима својим, Бог Израиљев!“ Тако је, браћо и сестре, још у Старом Завету узвикнуо свети праведник и пророк и цар Давид, гледајући на лепоту Божје творевине и осећајући да је Бог у свему диван. У свему што је Бог створио огледа се сила Божја, премудрост Божја, лепота Божја и у лепоти звезда и у лепоти Месеца и Сунца, и у лепоти цвета пољскога, и у свему што је Бог створио свуда се огледа лепота Божја.
Али, нема сумње да лепота Божја се највише огледа у светитељима његовим јер светитељи Божји су, управо, изградили себе по облику и икони Божјој. Сваки је човек створен по икони и по слици и прилици Божјој али су светитељи највише себе уподобили и приближили тој икони, том оригиналу Божјем. Зато се Бог у светитељима најбоље и огледа и заиста је Бог предиван у светима својима. Било кога светитеља како славимо када читамо његова житија, када гледамо његова дела, када га слушамо о исповедању вере у Господа Исуса Христа, у Бога Живога, ми се њима дивимо, јер они су то могли да постигну само силом Божјом, благодаћу Божјом.
И данас Света Петка Параскева коју данас славимо, којој је овај манастир посвећен, која нас је данас овде сабрала јесте, заиста, Бог диван у тој светој светитељки Светој Петки Параскеви. Њен живот је чудесан живот, њена дела и за живота и после смрти до дана данашњега, у ствари, служе на прослављање славе Божје и дивоте Божје. Света Петка је једна од најомиљенијих светитељки у нашем народу и она се највише и сад најчешће спомиње и слави, Света Петка и Света Недеља. То су оне којима је наш народ, примивши веру хришћанску, поверовао у Господа Христа и које служе нама свима на угледање. Онако као што и данашње Свето Јеванђеље говори оним мудрим девојкама у Јеванђељу које су очекивале Женика у поноћ и биле спремне у свако доба, тако и ове светитељке нас опомињу, браћо и сестре, да и ми будемо спремни у свакоме моменту нашега живота да дочекамо Господа Христа да се сретнемо у лице са Њим и да положимо рачуне како смо кућили кућу Божју, а то јест, како смо кућили своју душу, чиме смо је испунили, чиме смо је украсили, чиме смо је окитили да би била спремна да ступи пред Господа свога и да прими Господа у себе. Јер, Господ је на једном месту рекао: “Ево, стојим пред вратима срца и куцам. Ко чује и отвори ући ћу к њему, вечераћу са њим и бићу са њим.“ Тако да Бог, у ствари, жели да се усели у срца наша, у душе наше, али ми треба да будемо спремни, да припремимо себе онако као што је Света Параскева припремила себе, и целу себе и цео живот свој посветила служби Богу кроз молитву, кроз подвиг, кроз трудове, кроз бденија, кроз чињење добра дела другима. То је пут који је оставио нама и наш духовни родитељ Свети Сава, којим су ишли сви наши славни свети преци, којим је ишао и Свети Владика Николај, преподобни отац Јустин Ћелијски и сви који су Богу угодили из рода нашега и из целога рода хришћанскога. То је пут, браћо и сестре, који је Господ, дошавши на земљу, проповедао људима, својим животом показао како треба живети у овоме свету да би смо постали грађани Царства Небескога, јер човек је зато створен, није створен да поживи на земљи једно време, неколико година, без обзира колико, макар то било и сто година, него да живи животом вечним. Зато, каже се да је Господ дошао да људима дарује живот вечни. И Он је то учинио и својим животом и својом науком и својом речју и основавши Цркву своју коју је оставио иза себе овоме свету да се људи у тој Цркви Његовој у Телу Његовоме спасавају светим тајнама и светим врлинама, јер Господ је оставио сва божанска средства у Цркви својој који нам могу служити на спасење душе наше. Од нас зависи колико ћемо се трудити, да ли ћемо бити у друштву оних мудрих девојака које су узеле своје светиљке али и узеле и уље са њима, а то значи добра дела са душом својом, или ћемо бити у друштву оних које су биле малоумне, биле су луде како каже Јеванђеље, узеле су жижке своје значи своје душе али их нису опремиле, нису их окитиле добрим делима, нису имале ништа чиме би њихова душа могла да сија и да блиста пред лицем Божјим. Од тога, браћо и сестре, како проведемо овај живот овде на земљи, од тога зависи каква ће бити наша вечност у Царству Христа Бога, јер овај живот се не завршава смрћу, после смрти наставља се живот као што са после запете наставља реченица. Смрт није тачка у нашем животу него запета иза које се живот наставља у другоме облику, у другоме веку, у другој вечности и зато морамо бити спремни, изградити себе способнима за живот вечни, блажени у Царству Христовоме, тамо где се налазе сви наши свети преци, где се налази Света Петка Параскева, да би тамо и ми са њима светима, са свима светима славили Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.
