Пастир добри
Дуга је година. Годину дана бринемо се за земаљско, за телесно, за пролазно. Ових седам недеља Часнога поста Црква је одредила, посебно да се побринемо о својој души, оној духовној и вечној суштини нашега бића која никада не умире.
Налазимо се, браћо и сестре, пред вратима светог великог Ускршњег поста, пред вратима једног периода у години који је Црква одредила да ми, људи, уложимо мало више бриге и пажње о својој души и о своме спасењу. Дуга је година. Годину дана бринемо се за земаљско, за телесно, за пролазно. Ових седам недеља Часнога поста Црква је одредила, посебно да се побринемо о својој души, оној духовној и вечној суштини нашега бића која никада не умире. Зато је Света Црква, да би нас припремила и што спремније увела у тај период поста, подвига, молитве, покајања и очишћења, Света Црква одредила три припремне седмице које претходе светоме посту а у којима нас Црква подсећа и снабдева нас оним што нам је потребно и неопходно на томе путу, на тој пучини поста, како се у црквеним песмама пост назива. Јер, знамо из живота, када се човек спрема на неко путовање, када терба да крене на њега, он не креће оног момента кад одлучи да иде него се најпре добро припреми. Што је циљ путовања даљи, што је путовање дуже и припрема дуже траје. Ако пођемо за Ваљево, ту не треба нека посебна припрема, ал` ако кренемо за Београд, требаће мало више. Ако пођемо негде у Европу припремаћемо се сигурно неколико дана, ал` ако идемо за Америку или за Аустралију онда можда и месецима та припрема траје. А ми се управо налазимо сада пред једним нашим великим путовањем, путовањем које траје, не један сат, не један дан, не недељу дана, него седам недеља то путовање траје, путовање од Поклада до Васкрса преко пучине Светога великога поста. А на пучини увек су велике опасности. Прети бура, прете пирати на мору, прете разне опасности. Зато је та припрема за то наше путовање, потребно да буде искрена, одлучна и дуготрајна.
У раније две недеље Црква нам је показала без чега не смемо кренути на ово путовање. Прве недеље припремне читало се Јеванђеље о митару и фарисеју, а суштина тога Јеванђеља била је митарево смирење као једна основна врлина свакога хришћанина. Ту врлину Господ је показао кад је смирио себе, сишао с` неба на земљу, постао човек ради нас људи и ради нашега спасења. Ту врлину Господ је ставио у темеље своје пирамиде од девет спратова, девет блаженстава. Јер прво блаженство гласи: „Благо сиромашнима духом, јер је њихово Царство Небеско.“ А то, управо, значи смирење је темељ свакога даљега нашега усхођења и успињања у висине Небеске. Зато и та прва припремна недеља говорила нам је о смирењу, као о темељу.
Прошле недеље, у којој се читало Јеванђеље о блудноме сину, Црква нам је показала да смо сви ми људи, у неку руку, заблудели синови. Сви смо се ми кроз грехе наше удаљили од нашега Оца доброга, од дома Очевога, удаљили смо се од Бога и нашли смо се далеко од Њега у туђој земљи где трпимо и патимо од разних оскудица. И показала је Света Црква да пут нашега спасења води кроз искрено покајање, кроз, пре свега, долазак себи, схватање свога стања, свога греха и одлуке да се вратимо Оцу нашем. То је та предивна прича Јеванђељска да је све из Јеванђеља, што је Господ говорио, изгубљено, а да је само ова прича о блудном сину сачувана, била би довољна за спасење људи.
Данас, данас опет, Света Црква подсећа нас и припрема нас износећи пред наше очи слику страшнога или последњега Суда Божијега, јер о томе говораше данашње Јеванђеље. Када дође Син човечји поново, када дође Господ Христос по други пут на Земљу, неће доћи као смирени, непознати, младенац у пећини Витлејемској, него ће доћи као Судија Васељене, са свом Славом и Силом Својом. И данас Црква нас подсећа, пред улазак у Свети пост, да то време употребимо како би се у онај страшни дан удостојили да нас Цар Славе, да нас Судија Васељене, стави Себи са десне стране и да нам упути оне блажене речи: „Ходите, благословени Оца мојега, примите Царство које вам је припремљено од постања света.“ Зашто Господ обећава такву награду онима са десне стране? Чули смо и то у данашњем Јеванђељу. Није то Његов каприц, није то Његова воља, него Он тражи основ да може те речи да нам упути: „Гладан бејах и нахранисте ме, жедан бејах и напојисте ме, наг бејах и оденусте ме, странац бејах у вашем месту и примисте ме у дом свој, у тамници бејах и обиђосте ме.“ То су дела Богоугодна, дела која ће нас ставити Богу са десне стране и за која ће нам вечни судија као награду доделити Царство Небеско.
Али исто тако Црква подсећа данас и на оне који се нађу Судији са леве стране. И они ће, на основу свога живота овде на Земљи, на основу бесплодности њиховога живота, јер неће имати ова дела која би их ставила са десне стране, њима ће страшни Судија, праведни Судија, упутити страшне речи: „Идите од мене, проклети, у огањ вечни у пакао припремљен ђаволу и анђелима његовим.“
Видите, Царство Небеско је створено, пре постања света, за људе јер је, каже: „припремљено вама од пре постања света.“, а пакао огњени није припремљен за људе. Припремљен је за ђаволе и анђеле његове, али тамо иду и они људи који, уместо да врше вољу Божју и заповести Божје, извршавају, авај, вољу сатане, вољу ђаволску, живећи у гресима и страстима у овоме животу. То је нешто што терба да знамо када ступамо у Свети велики пост и да тај период од седам недеља искористимо ваистину да нам тај период буде бања за препород душе и очишћење тела од свакога греха, од сваке прљавштине, од сваке стасти, јер, чули сте, на свакој литургији се каже: „Светиње светима“. Само светима може припасти Свето Царство Небеско, а онима који се не потруде да себе очисте постом и молитвом, покајањем и исповешћу, причешћем и добрим делима, авај.
