Пастир добри
Браћо и сестре, рекосмо да иза свакога греха се крије по један ђаво. И данас многи људи, који живе у гресима, у ствари имају легион ђавола у себи. Иако нама изгледају нормални и живе са нама, не живе по гробљима, али кроз грехе ђаво улази у нас, а човек је створен да живи Богом и са Богом и да Бог у њему обитава, јер Господ је рекао на једном месту: „Ево, ја стојим пред вратима срца твога и куцам, ко чује и отвори ући ћу к њему и бићу са њим“
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Свака недеља, браћо и сестре, јесте Васкрсење Христово. Свака недеља јесте и Благовест. Благовест је сваке недеље. Света Црква пред нас износи по један део Јеванђеља Христовога, а Јеванђеље јесте блага, радосна вест. Сваке недеље Црква нас подсећа и учи на примерима из Јеванђеља Христовога, како треба да живимо у овоме свету да би смо постали грађани Царства Небескога.
И данас Свето Јеванђеље пред нас износи, браћо и сестре, једну велику тајну – тајну Бога и тајну човека. Износи нам како је страшно бити човек у овоме свету без Бога, јер човек никада није сам. На овоме свету постоји човек, постоји Бог и постоји ђаво. Човек или је са Богом или са ђаволом, сам никада није, а са ким ће бити зависи искључиво од њега и његове слободне воље. Ако човек труди се да живи по закону Божијем, по Јеванђељу Христовоме, да држи заповести Божије, да испуњава оно што је Бог заповедио, онда је он са Богом и Бог је са њим. Али ако се човек препусти својим гресима, својим сластима, својим страстима, ако на Бога заборави, ако Бога ружи, ако у Бога не верује, као што су многи у данашње време од Бога одступили, онда за другара има ђавола. Пре свега има грехе многобројне, а иза свакога греха се крије по један ђаво и онда он се налази у друштву оних нечастивих, и у овоме животу, и наставиће да буде са њима и када оде са овога света, после телесне његове смрти.
Данашње Свето Јеванђеље говори о једном сусрету Господа Христа Нашега са једним човеком бесомучним, ђавоиманим, лудим – тако каже Свето Јеванђеље. Када Господ дође у Гадаринске онда га срете један бесомучан човек, који је толико био луд да није живео у кућама. Живео је по гробљима, по гробовима се крио, није се ни облачио. Био је страх и трепет за свакога ко би тим путем пролазио и кога би он сусрео. Али када Господ дође, онда тај човек није се крио, него је истрчао пред Господа Христа и повикао из све снаге: „Шта је теби до мене Исусе, сине Давидов? Што си дошао пре времена да ме мучиш?“ То није говорио човек, то је говорио ђаво из њега, јер присуство Бога и јесте мучење за ђавола, као што је присуство ђавола мучење за човека.
И овај човек се мучио страшно од тих демона у њему, а није био један. На питање Господа Христа: „Како ти је име?“, он је одговорио: „Легион“, јер мноштво ђавола беше у њему. Легион ђавола, то је огроман број, неизрецив број који се био сместио у човека. И, наравно, њихово присуство било је пакао и мука за тога човека, па и за све житеље тога краја, јер ђаво ли га тера по пустињи, по гробљима, далеко од људи, са зверовима. И онда молише Га демони, ђаволи – знали су шта ће да буде са њима, да ће Господ исцелити овог болесника, овог бесомучника – па га они молише: „Ако нас изгониш одавде, то је наша кућа била годинама, ако нас одавде изгониш, допусти нам бар, допусти нам да уђемо у свиње“, јер на брду томе пасоше велико крдо свиња, каже Јеванђеље. Не могу ни у свиње да уђу без допуштења Божијега.
И Господ им допусти и они изађоше из човека и уђоше у свиње, и гле, чуда шта се деси – свиње не могаше поднети ни једнога тренутка присуство ђавола које је овај човек мученик подносио годинама, и навали крдо свиња са брега и скочи у језеро и потопи се. Нечисте свиње, како их људи сматрају, нису могле да издрже нечистоту ђавола који су у њих ушли, а гле, човек и то издржава. А чобани који видеше шта се деси, одоше у град и јавише људима да се појавио неки необичан човек, са једном малом пратњом својих ученика, да је исцелио онога лудака, онога бесомучника, а и да се све свиње потопиле у језеру.
Била је то страшна вест за грађане Гадаре. Изађоше Господу Христу, видеше онога од кога су страховали где сада седи обучен и миран, паметан, код ногу Исусових. Видели су да је он оздравио, да је исцељен, а ипак молише Господа Христа да иде од њих, из њиховога краја. То је парадокс, то је чудо. Уместо да се радују исцељењу једнога свога брата који је толике године се мучио од присуства ђавола, они прогоне Господа Христа: „Иди од нас, иди што пре“. Зашто? Јер, размишљали су, ако смо оволику штету претрпели, те се толике свиње потопиле чим је он дошао, шта ли ће нас све снаћи ако остане код нас овде дуже времена. Дакле, љубав према свињама њиховим била је већа, него љубав према брату своме, који се годинама мучио од легеона ђавола.
А Господ смирен, као што је Бог смирен, не рече ништа на ту њихову понуду, него се удаљи од њих и оде, али рече ономе човеку, који се исцели: „Иди дому своме, иди кући својој и причај, причај шта ти учини Бог“. И он оде, врати се кући својој и свуда причаше шта му је Исус Христос учинио. И он је дакле уместо Господа Христа, који да је ту остао, он би подучавао тај народ и говорио им о Царству Небескоме, али пошто нису хтели Господа Христа, он је оставио свога првог Апостола међу незнабожцима. Он је проповедао место Господа Христа, он је проносио то, ту силу Божију, коју је Господ показао на њему, који га је исцелио од толико демона, од толико ђавола.( в. Лк. 8, 26-39)
Браћо и сестре, рекосмо да иза свакога греха се крије по један ђаво. И данас многи људи, који живе у гресима, у ствари имају легион ђавола у себи. Иако нама изгледају нормални и живе са нама, не живе по гробљима, али кроз грехе ђаво улази у нас, а човек је створен да живи Богом и са Богом и да Бог у њему обитава, јер Господ је рекао на једном месту: „Ево, ја стојим пред вратима срца твога и куцам, ко чује и отвори ући ћу к њему и бићу са њим“. Дакле, срце човечије је један престо, престо у човеку, престо на коме може да седи само један цар – или Бог или ђаво. Ако чинимо добра и чувамо се греха, онда је Бог у нама и Бог седи у срцу нашем, и управља њиме и управља нашим духовним животом. Али ако чинимо грехе, онда Бог одлази из нашега срца, а усељава се ђаво, као и у онога бесмучника.
Зато је потребно, браћо и сестре, да сви знамо науку Христову, да читамо Јеванђеље, да слушамо Цркву своју, да ако и погрешимо некада у животу своме, а грешимо често сви – нема човека да живи да не греши – онда постоји лек, постоји Бог. Знао је Господ да су људи слаба бића, да ће и после крштења грешити, па је оставио Свету Тајну Покајања и Исповести којом се чистимо од наших грехова и помоћу које изгонимо ђаволе из себе. Само онај ко остаје упоран у гресима својим, он остаје упорно у друштву са ђаволима и биће са њима и после, када оде одавде, јер после смрти човекове постоје само два пута иза гроба, један који води у Царство Небеско и други који води у пакао, у огањ вечни. Они који чине добра и живе по Богу, они иду у Царство Небеско, а они који за Бога неће да знају, који се не кају за грехе своје, они одлазе оним левим путем у пакао и огањ вечни.
Нека би ова jеванђељска прича, браћо и сестре, била и нама и поука и путоказ како треба да живимо у овоме животу који нам је Бог даровао, да би смо заслужили и зарадили Живот Вечни у Царству Христовоме, тамо где се сви Свети и Божији налазе, да и ми са њима у Царству Божијем славимо,Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност Амин!
