Пастир добри
„Ево, браћо и сестре, милошћу Божјом и ове године се налазимо пред вратима закључанога Раја. Налазимо се на почетку светога и часнога поста.“
Наш прародитељ Адам истеран је из Раја зато што је нарушио Заповест Божју о посту, јер Заповест Божја да не једе са једнога дрвета у Рају била је Заповест о посту и први грех који је човек учинио било је нарушавање светога поста. Зато је истеран из Раја и Рај је за његовим леђима закључан.
Господ Христос је дошао и, Својим постом од четрдесет дана и својим учењем о посту и заповестима Цркве која је пост установила, показао је нама људима да се Рај може отворити само истим оним кључем којим је и закључан. Због нарушавања поста ми смо истерани из Раја – држањем поста треба да се вратимо у Рај. То је порука и поука ове свете Недеље пред почетак светога поста. И заиста, и данашње Свето Јеванђеље које смо чули на Светој Литургији говори нам о томе како треба постити. Говори нам да пост треба да је ради Бога и ради душе наше, а не да нас људи виде како постимо и да нас људи хвале. Свако добро дело које човек чини, али га чини са погрешном намером или жељом, оно престаје да буде добро дело. Ако чинимо било које добро дело да би људима угодили, да би се људима допали, да би од људи добили похвале или пљескање рукама, онда боље да то дело ни не чинимо јер онда, заиста, нема шта да очекујемо од Бога. Али, ако ми чинимо добра дела, ако се ми трудимо да живимо по Закону Божјем, да испуњавамо заповести Божје Бога ради, душе своје ради, онда Отац наш који је у тајности и који види сва та наша дела и све наше помисли, који види тајно оно што ми чинимо, вратиће нам и платиће нам јавно. Јер долази онај дан када ништа сакривено неће остати сакривено него ће бити објављено и откривено и пред анђелима и пред људима. Зато Господ каже, а ти када постиш, ти немој правити лице своје тужним, као да виде људи да ти постиш па да те хвале, него буди ведар, буди весео, лице своје умиј, главу своју намажи, да не виде људи да постиш, него Отац твој небески, Он који види тајно платиће ти јавно.
Али исто тако, браћо моја и сестре, треба знати да је пост једно од моћних средстава које је Бог оставио следбеницима Својим, нама Хришћанима, не као циљ сам по себи него као једно моћно средство да до циља дођемо. Циљ нашега живота на земљи јесте да се Богу уподобимо, да Божје заповести одржимо и да тиме заслужимо живот вечни у Царству небескоме, а пост је само једно од тих средстава, једно од метода које ми људи користимо. Када је једном приликом Господ говорио о злим дусима Он је рекао да се тај зли род изгони из човека само молитвом и постом. Значи, молитва је једно средство, пост је друго средство, али има још много других оруђа и много других средстава, која су нама људима дата. Ту је и милосрђе, ту је и љубав, ту је и праштање, ту је и смирење и трпљење и све остале еванђелске врлине. И заиста, ако ми држимо само овај телесни пост, уздржавање од мрсне хране, а не водимо рачуна о својим мислима, о својим речима, о својим жељама и делима, онда овај пост неће имати великога значаја за нас. То не значи да га не треба држати, да не треба постити, него значи само да овоме телесном посту треба придружити онај духовни пост који је и јачи и важнији од овога. А духовни пост је, у ствари, чување себе од свакога грешнога дела, од сваке грешне речи, од сваке грешне мисли.
И још нешто, Господ је на почетку данашњег Јеванђеља рекао још један услов који треба да испунимо да би нам Бог грехе наше опростио. Каже, ако ви опраштате људима преступе њихове које су према вама учинили, према вама погрешили нешто, онда ће и Бог вама опростити грехе ваше. Ако ви не опростите људима преступе њихове ни Отац ваш небески неће вама опростити грехе ваше. Видите, браћо и сестре, да је спасење наше у нашим рукама. Господ није наредио и заповедио да праштамо. Он је само показао услов ради чега треба да праштамо људима њихове грехе и њихове преступе према нама, јер Господ није заповедио не хотећи да наруши нашу слободну вољу, јер Бог је створио човека као слободно биће које може да се слободно определи за добро или за зло, да опрости или да не опрости. Јер када би то била наредба, када би ми по нужди извршавали Закон Божји, онда никакве заслуге не бисмо имали. Али, зато је Господ оставио и нама пред очи поставио пример: ако опростиш биће ти опроштено, ако не опростиш неће ти бити опроштено, па изволи, изабери сам. На другом месту је рекао: Пред тобом је живот и смрт, на шта хоћеш пружи руку своју. Видите колико Бог поштује човека, колико цени слободу човека, колико неће да наруши оно што је човеку дао у његовом стварању, али зато је човек позван и зато је Господ оставио Цркву Своју и оставио Јеванђеље Своје да нам они покажу оно шта је за нас људе корисно и спасоносно и то треба да чинимо, у томе да се трудимо и тако душе своје да спасавамо.
Уз пост и молитву, које треба да појачамо у току овога Часнога поста, Господ је оставио нама и Своје Тело и Своју Крв за храну и пиће, рекавши: Ко не једе Тело Моје и не пије Крви Моје нема живота у себи. То значи: ко се не причешћује Светом Тајном Господњом, онда нема живота у себи, мртвац је који ходи по овој земљи. А да бисмо се причешћивали ми морамо да очистимо себе од сваке прљавштине, душевне и телесне, од свакога греха, од свакога безакоња, кроз Свету Тајну Покајања и Исповести, јер нема другога средства на овоме свету којим човек може душу своју убелити и очистити сем тајне покајања и исповести пред свештеником.
Нека би дао Бог да нам овај свети пост буде бања на исцелење душе и тела, да искористимо сва ова средства која је Господ нама оставио и дао нам да се њима служимо ради спасења нашега да бисмо кроз овај пост, постом и молитвом, исповешћу и причешћем очистили себе и припремили себе за улазак са васкрслим Господом у Царство небеско, да тамо са свима светима славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.
