Пастир добри
У данашњем Светом Јеванђељу каже Господ: “На овоме камену подигнућу цркву своју и врата ада неће јој одолети“(Мт. 16 18). То је Господ рекао својим ученицима када је Петар исповедио веру у Господа Христа као Сина Божјега. Онда је Господ ту веру Петрову и осталих ученика назвао “каменом темељцем“ за Цркву Своју. И заиста, ево, две хиљаде и више година, Црква Божја постоји у овоме свету.
У име Оца и Сина и Светога Духа !
Ваше Преосвештенство, драги у Христу брате Милутине! Богу благодарим а Вама захваљујем што сте ме позвали данас да заједно са вама овде извршимо ово велико, богоугодно дело, да осветимo овај предивни храм и да се заједнички Богу помолимо. Сваки храм на земљи јесте, у ствари, једна кула светиља нашему народу.
Наша земља је окићена храмовима Божјим, више него и једна друга земља, од наших славних Светих предака који су подизали своје задужбине да се у њима служи Литургија овог света као и онога. А овај народ данас овде сабран, он наставља традицију Светих ктитора из рода нашега. Тако да је и овај храм поникао на овоме брду, у овоме дивном селу и Осечини, који je познат крај као богомољачки, као што и сами рекосте. Вера овога народа огледа се управо у томе, што су за тако кратко време успели да из темеља подигну овако велелепан храм и да дочекају данашњи дан када се овај храм освећује и предаје на употребу. Овај храм, браћо и сестре, подигли смо захваљујући благодати Божјој која је дала идеју, која је дала добру мисао да ово село добије свој храм. Такође, овај храм је подигнут захваљујући труду многих од вас, вашим прилозима, вашем труду, вашем раду, вашим молитвама и лепим жељама. Сви они који су на неки начин уградили себе у овај храм било кроз прилоге, било кроз рад, било кроз молитве или добре жеље, сви су они данас ктитори овога светога храма. Набрајати појединачно коме треба захвалити а коме мање, далеко би нас одвело а ја и не познајем те људе који су највише овде допринели. Сигурно је једно, да сви заједнички када радимо, онда дело не изостаје, него се приводи своме светом завршетку.
У данашњем Светом Јеванђељу каже Господ: “На овоме камену подигнућу цркву своју и врата ада неће јој одолети“(Мт. 16 18). То је Господ рекао својим ученицима када је Петар исповедио веру у Господа Христа као Сина Божјега. Онда је Господ ту веру Петрову и осталих ученика назвао “каменом темељцем“ за Цркву Своју. И заиста, ево, две хиљаде и више година, Црква Божја постоји у овоме свету. Многи су непријатељи покушавали да је разоре, многи ветрови су дували да угасе кандило вере хришћанске у овоме свету, али Црква Божја, саграђена каменом на Господу Христу, остала је непобедива до дана данашњега и остаће таква до свршетка века и света.
И данас, браћо и сестре, има много оних у свету којима смета вера православна, којима смета Црква Православна, који желе да је угасе, да је уклоне да не смета њиховим земаљским циљевима и плановима. Али ми који држимо ту веру наших предака коју су примили од Светих Апостола и Светих Отаца и предали их нама у аманет, дужни смо да ту веру сачувамо, да је предамо неокрњену, неупрљану, неумањену нашим млађим покољењима, како би се име Божје славило у нашим храмовима, у нашим задужбинама и на Светој земљи српској у векове векова.
Ја, као што знате, долазим са светога Косова и Метохије. Нећемо о томе говорити данас, јер то није говор за храм Божји, али желим само да кажем да доносим благослове и поздраве наших светих Косовско-Метохијских светиња, манастира Дечана, Пећке патријаршије, манастира Грачанице, Девича и осталих светиња које красе Свету Метохијску земљу. Ми тамо заиста пролазимо, у задњих десет година, веома тешка искушења која Господ допушта на нас али и на цео род наш српски. Јер, сигурно је, да смо били много од Господа одступили, да смо Бога својим животом и делима увредили и зато Господ нас кара, не што нас мрзи, не да нас уништи, него да нас врати к себи, да се покајемо и да кроз покајање приведемо себе ономе циљу ради кога је човек створен на земљи.
А Господ је створио човека и послао га у овај свет, не зато да би овде проживео осамдесет или сто година па да га нестане, него га је створио за Живот Вечни. Зато је и Син Божји постао човек, зато се Господ родио на земљи, живео са људима, проповедао своју науку и оставио Цркву своју да би људима осигурао и даровао Живот Вечни. А Живот Вечни је, у ствари, да сви познамо Једнога Господа Исуса Христа, Једнога Бога и Спаситеља Нашега и кога је послао Исуса Христа.
Та вера спасава, браћо и сестре. У свету постоје многе вере јер људи су одвајкада веру веровали, али је само једна вера права, једна вера која спасава јер Свети Апостол Павле каже: “Нема другога имена под небом којим би се могли спасти, сем имена Господа и спаса нашега Исуса Христа.“
Данас смо овај свети храм посветили једним дивним светитељима и угодницима Божјим, цару Константину и царици Јелени, Цару Константину који је рођен у нашим крајевима у околини Ниша, постао римски император. И он је, иако у почетку незнабожац, он је поверовао у Господа Христа. Њему се јавио знак крста на небу пред једну одлучујућу битку и он је уз помоћ Крста Непобеднога победио своје непријатеље. И онда је триста тринаесте године издао један едикт, један закон, који је Цркву хришћанску ослободио ропства и дао јој право и слободу, што је учинило државном религијом.
Отада Црква Христова почиње слободно да живи, да се шири и да проповеда Јеванђеље Христово, и она, ето, постоји до дана данашњега. Тим светитељима Божјим, цару Константину и царици Јелени, ви сте посветили овај дивни храм Божји, а они да буду заштитници и овога храма и свих вас који ћете у овај храм долазити, овде се Богу молити, своју децу крштавати, младенце венчавати и своје драге покојнике одавде испраћати у Небеску Србију, у Царство Небеско.
Нека би Господ примио данашње свете заједничке молитве, нека би ниспослао благодат своју на све нас овде сабране, на цео наш православни српски народ и на све православне хришћане, да би смо, живећи по закону Божјем, испунили намену свога живота на земљи. Те да се сви нађемо, када одавде пођемо у Царству Христовоме, да тамо са свима Светима и ми славимо Оца и Сина и Светога Духа, кроза све векове и сву вечност. Амин. Нека је срећан и Богом благословен овај празник и овај дан и овај храм. Амин, Боже дај!
