Владика Артемије служио прву Литургију у манастиру Шишатовац. 27. јун 2010.год.

Print Friendly, PDF & Email

У недељу 27. јуна, текуће године, Његово Преосвештенство умировљени епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г.г.  Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у свом новом пребивалишту – манастиру Шишатовац уз саслужење двојице свештенослужитеља (протојереја Радослава Јанковића и новог настојатеља манастира Јеромонаха Варсануфија Стошића) и два ђакона.

Литургији је присуствовало и четрдесетак монаха и монахиња који се тренутно налазе ван својих манастира и око 300 верника из свих крајева Србије. У богонадахнутој беседи Владика Артемије је говорио о благодарности Богу у свим животним околностима. При томе су нарочити сјај добиле речи: „Дошло је време да се каже: Слава Богу за све што је Бог дао и нама и моме монаштву и моме народу на Косову и Метохији и прогнанима са Косова и Метохије и онима који се налазе било где на кугли земаљској. Бог зна зашто је то тако и за које наше вечно добро. Зато нека је слава Богу на Његовоме дару и на Његовој милости“. Речима „Слава Богу за све“ многострадални Владика је и завршио своју беседу стављајући тако печат правде Божије на сва своја дела и речи у протеклом пастирском раду. После Свете Литургије, у манастирској гостопримници, братија манастира је приредила пригодно послужење за све присутне. Ту су се, уз учешће свих присутних, певале богомољачке песме. То је, поред ангелског појање монаха и монахиња на Литургији, био нови духовни ужитак за све богољубиве душе. Поменутим догађајима обележен је нови почетак Владике Артемија и то трећи по реду. Да подсетимо, први је био 1978. године када је тадашњи јеромонах Артемије постао игуман манастира Црна Река. Други се одиграо 1991. године када је изабран за епископа Епархије рашко-призренске. Период његовог игуманства је златни период манастира Црна Река јер је манастир, до тада непознат широј српској јавности, постао највеће духовно жариште у Србији. Период његовог епископства је златни период рашко-призренске Епархије. Број манастира је са 6 повећан на 23 а број монаха и искушеника са 25 (не рачунајући Црну Реку у којој је било 15 монаха) повећан на 203.

Нека би дао Бог да Богом одређена мисија Владике Артемија у манастиру Шишатовац донесе исто тако златне плодове, сличне онима у врту манастира Црне реке и Епархије рашко-призренске. По његовим плодовима народ га и препознаје као правог пастира Христових оваца. Зато је и испунио храм у Шишатовцу а испуњаваће га и надаље када год Владика Артемије у њему буде служио.

Многаја љета Владико! Чини нам се да је дошло време да и Срем васкрсне као и Црна Река и епархија рашко-призренска у своје време. Амин.

Видео запис беседе Владике Артемија

Транскрипт беседе Владике Артемије

 

 У име Оца и Сина и Светога Духа,

 

Данас, браћо и сестре, налазећи се у овоме светоме и предивноме храму Божијем, осећам у себи и радост и тугу, радост што сам овде са вама, а тугу што сам прогнан са Косова и Метохије, тамо где сам провео 33 године. Био сам принуђен одатле да кренем, да тражим друго место, да тражим други кров над главом. Благодарећи Богу и доброти вашега владике Василија и мога брата у Христу, налазим се данас овде у манастиру Шишатовац, који ће од сада бити моје место боравка.

Сви ми у животу, браћо и сестре, имамо моменте када нам се нешто догоди, а ми не знамо узрок и разлог и постављамо питање: зашто, зашто се то догодило мени, зашто баш данас, зашто баш на овај начин? Та питања се постављају дуго времена, а некада после 10 или 20 година, многи догађаји који нам се десе, отворе нам очи и ми схватисмо зашто се оно тада догодило за шта смо питали: а зашто, а зашто? Путеви су Божији неиспитљиви и недокучиви браћо и сестре. И Свети псалмопевац каже: “Судба твоја бездна многа“. Судови Божији, путеви Његови су бездан, неиспитиви за нас људе. Не треба се ни трудити, ни мучити да сазнамо оно што је Бог од нас утајио, што нам није открио, али треба веровати да све оно што нам се догађа, догађа се или по вољи Божијој или по допуштењу Божијем, а за неко наше добро. Та мисао, та вера, спасава нас од лутања, од смућивања, од побуне у нама. Верујемо да Бог зна зашто се ово десило, овако као што се десило. Ми не морамо да знамо, али верујемо да Бог то зна и да је то допустио ради некога добра, нашега, наше цркве, нашега народа. Зато, не остаје нам ништа друго него да поновимо речи Св. Јована Златоуста, који је такође прошао пут изгнанства, као и многи други у историји цркве Божије за 2000 година. Он прогнан, чак и лишен чина епископскога, у прогонству до краја живота, рекао је: “Слава Богу за све“ и те његове речи се понављају, ево преко 1700 година. Често пута у разним приликама многи то понављају. Време је да и ми то кажемо: “Слава Богу за све“, што је Бог допустио и нама и моме монаштву и моме народу на Косову и Метохији и онима прогнанима са Косова и Метохије и онима који се било где налазе на кугли земаљској. Бог зна зашто је то тако и за које вечно добро, зато нека је слава Богу на Његовом дару и на Његовој милости. Нека нас Он чува, води и руководи на свим путевима нашим, на свим путевима, које је Бог оставио пред нас и отвара пред нама да бисмо увек били верни и остали Њему, Господу нашем, Спаситељу нашем, Створитељу нашем, да бисмо оставили верни светој цркви православној, да бисмо сачували веру православну, која даје смисао целом нашем животу, нашим страдањима, нашим успесима и нашим неуспесима, јер та вера православна је једина, која даје смисао животу људскоме, јер том вером ми се спасавамо од греха, смрти и ђавола. Зато је Господ дошао у овај свет, да нам покаже пут браћо и сестре, како из овога света, из ове долине плача, како да стигнемо у своју небеску отаџбину, у царство Христа Бога нашега, тамо где се Светитељи Божији налазе, где анђели Божији ликују, где су многи из рода нашега, угодници Божији, мученици, који су за веру своју пострадали.

Нека би Бог дао снаге и нама да издржимо све, да очувамо веру своју када пођемо одавде, а једном морамо поћи, на овај или онај начин, да се нађемо тамо где се и они налазе и да заједно са свима њима славимо и ми Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву, кроза све векове и сву вечност. Амин. Нека је слава Богу за све.

Нека је слава Богу за све. Амин.