И овај празник Сретења данас се празнује свечано, браћо и сестре, у целоме православноме свету, и помињу се ове дивне речи које је изговорио праведни Симеон. Али, исто тако, сваки човек у своме животу има свој празник Сретења, има свој дан, свој моменат када се сусрео, или ће се сусрети, лицем у лице са Господом Христом. За свакога од нас тај дан је пресудан, јер тога дана када се сретнемо са Господом, када у њему препознамо месију и Спаситеља свога, као што га је препознао праведни Симеон, када и ми њему завапимо молитвено му се обратимо, то је дан нашега Сретења и почетак нашега преображења и спасења. Сви, или барем многи од нас овде, тај свој дан су доживели јер многи смо у животу лутали, били смо одвојени од Бога, од Цркве, од свога корена, али је сваки у датом моменту осетио да се налазио на погрешном путу, доживео је своје сретење, и враћа се и вратио се својим коренима, својим славним и светим прецима.
(Речи нечујне на траци)…Оне предивне речи које ми понављамо у Цркви свакога дана на вечерњој молитви: “Сада отпушташ слугу твога Господе по речи Својој, јер видеше очи моје спасење Твоје које си припремио пред лицем целога народа, светлост да обасја незнабошце и славу народа Твога Израиља“. Тај Симеон јесте онај човек коме је Дух Божији рекао у одређено време да неће умрети док не види Христа Господњега. И око њега у граду Јерусалиму, људи су се рађали и умирали сваки по своме реду, а старац Симеон је живео и испраћао и млађе и старије од себе. Чекао је обећање кјоје му је дато и молио се Богу да то што пре буде, и када је дошао дан да Света Богородица донесе младенца свога, Сина Божијег, Господа Христа у храм, онда је и њему поново Дух Свети јавио да иде у храм и да ће тамо видети онога дуго очекиванога. И он се појавио изненада у храму, и десило се ово предивно Сретење. Али, поред ове молитве којом је измолио од господара живота и смрти да га отпусти у миру да и он оде по закону природном из овога света, да се пресели у живот вечни, он је том приликом изговорио још неке веома значајне речи – прорекао је Светој Богородици њен бол и тугу онога тренутка када њен син буде разапет на Крсту. Јер вели: „И теби самој нож ће пробости душу“ – тај бол који ћеш доживети због страдања сина твога. Рекао је за младенца: “Овај лежи као дете да многе подигне и обори у Израиљу“. Да подигне оне који буду поверовали у његове речи, у његово Јеванђеље у Њега као Сина Божијега и Месију и Спасистеља света и да обори оне, оне горде фарисеје и садукеје који не буду били спремни да приме њега и поверују у њега. И још рече једно пророштво предивно које се непрекидно испуњава ево 2000 година до дана данашњега, рече: „И ово дете ће бити знак против кога ће се говорити„. И ваистину још од витлејемске пећине, од бекства у Јерусалим, за време његове проповеди, многи и многи су говорили против њега и после Његовог Распећа и Васкрсења и даље се говорило противу њега, нарочито у прва 3 века када је Сатана у време римске власти и безбожних јевреја покушао да младу биљку хришћанску сасече у корену, и да је искорени из овога света. Тада је много речи изговорено против Господа Христа, много је књига написано противу Њега, али он је све то победио.
И данас, у наше време, не само од неверника, него и често и од оних који носе Његово Име, називају се хришћани, чак и православни, многи и многи говоре противу њега, многи хуле на њега, многи га сматрају да је он обичан човек, па чак да није ни постојао, и тако се ово пророштво праведнога Симеона испуњава из дана у дан ево 2 хиљаде година, и тако ће се наставити до његовог другог доласка, када буде дошао поново у слави својој да суди живима и мртвима, тада ће замукнути сва богопротивна уста и тада неће имати више шта нити ће имати више ко да говори против њега. Тада она уста која су говорила противу Њега, почеће проклињати самог себе што нису препознали Сина Божијег и Спаситеља.
И овај празник Сретења данас се празнује свечано, браћо и сестре, у целоме праовславноме свету, и помињу се ове дивне речи које је изговорио праведни Симеон, али, исто тако, сваки човек у своме животу има свој празник Сретења, има свој дан, свој моменат када се сусрео, или ће се сусрети, лицем у лице са Господом Христом. За свакога од нас тај дан је пресудан, јер тога данас када се сретнемо са Господом, када у њему препознамо Месију и Спаситеља свога, као што га је препознао праведни Симеон, када и ми њему завапимо молитвено му се обратимо, то је дан нашега Сретења и почетак нашега преображења и спасења. Сви или барем многи од нас овде, тај свој дан су доживели, јер многи смо у животу лутали, били смо одвојени од Бога, од Цркве, од свога корена, али је сваки у датом моменту осетио да се налазио на погрешном путу, доживео је своје сретење, и враћа се и вратио се својим коренима , својим славним и светим прецима.
Поред овог свечанога и светога празника, којега данас празнујемо, ова света обитељ доживела је још једну велику духовну радост. Један из братства овога манастира, данас је удостојен анђелскога чина ђаконскога, да служи пред Престолом Господњим, да своје молитве упућује Богу за себе, за своје сроднике и пријатеље и за цео наш народ. Господ је једном приликом рекао својим апостолима: “Жетве је много, а посланика мало“. Мало је жетелаца и вели: “молите се Господару од жетве да изведе посланике своје на жетву своју.“
И данас, у нашем народу има велике потребе за духовним служењем, има велике потребе за правим духовним људима, саслужитељима Божијим, али је мало оних који се пријављују и одазивају на такву службу. Хвала Богу, овде у овој светој обитељи има их, један од њих данас је добио ђаконски чин, и тако је један нови жетелац изашао на жетву Господњу у нашем народу, да сабира здраво жито и класје у житницу Божију и да служи Богу и своме роду, својим животом, својом службом, својом речју, својим примером. И тиме, да буде његова служба на славу Божију, на корист многих и на спасење његове сопствене душе.
Нека би дао Бог што више оваквих момената у животу овога манастира, и у целом нашем народу, јер је данас заиста велика и огромна потреба у правим служитељима и слугама Божијим. Нека Господ благослови све нас сабране данас овде у овој стародревној светињи.
Нека сваком од нас дарује дан нашега Сретења са Господом Христом када ћемо и моћи, попут праведнога Симеона, да му кажемо: „Сада отпусти слугу твога Господе у миру“. Нека буде то макар онај час када будемо излазили из овога живота и кретали у живот други, у живот после гроба, у живот вечни, у Царство Небеско, да бисмо се и ми тамо нашли са праведним Симеоном, са свима осталим угодницима Божијим и да тамо, са свима светима и са анђелима и архангелима, славимо Тросунчанога Бога – Оца и Сина и Светога Духа у све векове и сву велчност. Амин.