Пастир добри
Јеромонах Бенедикт
ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ НИЈЕ СТВАРАО КУЛТ ЛИЧНОСТИ
„Блажени сте када вас срамоте и прогоне и
лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене.
Радујте се и веселите се, јер је велика плата
ваша на небесима, јер су тако прогонили
и пророке прије вас“
(Мт. 5. 11-12)
Ево, већ неко време по сајтовима који све више личе на жуту штампу, а не на сајтове православне садржине, шире се лажи и клевете на рачун Еп.Артемија, које треба да послуже као увод за коначни обрачун са Еп. Артемијем и његово уклањање из Црквене заједнице-рашчињење.
Месецима уназад, читамо на званичном сајту епархије рашко-призренске, како је Еп. Артемије створио култ личности, заправо култ своје личности, и како је тај култ пажљиво и брижно неговао. На то нико од нас није ни обраћао пажњу док такве изјаве нису пласиране на званичним или полузваничним сајтовима који на својим страницама имају грб СПЦ и док неки великодстојници наше помесне Цркве такве лажи нису смишљено и ко зна по чијем наговору пласирали у јавност.
Али наши Епископи који упорно клеветају Еп. Артемија, никако да објасне јавности коју без имало стида обмањују, у чему се састоји култ личности који је Еп. Артемије брижно неговао и стварао?
Нас, његову децу, Еп. Артемије није учио ничему другом него да верујемо Богу и да се увек препустимо вољи Божијој, а не људској. Никада, Еп. Артемије није никога везивао за себе. Ни једном није рекао „помолићу се ја за то и то и Бог ће да помогне“ већ је често учио „Бдите над собом и молите се Богу“, а када бисмо били у каквом искушењу често нас је саветовао „истрпите и молите се Богу, проћи ће“ ни једном једином речју никада није себе и своје молитве предлагао као решење за искушење, што је иначе честа појава код неискусних духовника који везују свесно људе за себе, од којих га неки данас нападају и оптужују да ствара култ личности. Еп. Артемије никада није лагао, а митрополит Амфилохије нас је лагао да не постоји одлука СА Синода којом се забрањује Еп. Артемију да буде духовник монаштву рашко-призренске епархије, (то нам је Митрополит рекао приликом последње посете нашем манастиру (Св.Архангели)) па је касније и сам у одговору Еп.Артемију на његово писмо, потврдио да таква одлука СА Синода ипак постоји. И тада није слагао само нас, већ и Игуманију манастира Ћелије, мати Гликерију, пред којом се са сузама (14. јуна т.г), како тврде сведоци, клео да смо ми причу о забрани Еп. Артемију да духовно руководи своје монахе, измислили и да таква одлука Синода не постоји.
Еп. Артемије се не дере, не вређа друге и не малтретира људе око себе. Не бије своје ђаконе и остале клирике, не ставља себе изнад Христа, не хули на светитеље наше Свете Цркве, једном рачју скроз је супротан од Атанасија Јевтића који се сваким даном све више понаша као сумашедши. Бог нека се смилује на њега молитвама Светог Великомученика Артемија! Еп. Артемије се никада није клањао папи и његовим кардиналима, нити је икада тражио било какву услугу од латинске „цркве“. И док Еп. Амфилохије, Иринеј бачки, Атанасије бивши ЗХ и још неки великодостојници од латина траже помоћ, јер како је нас митрополит Амфилохије убеђивао говорећи; „они су веома јаки и од њих много зависи и могу много да нам помогну“, дотле се Еп. Артемије узда једино у помоћ Божију и не боји се шта ће му учинити човек, што је и нас увек учио. Еп.Артемије никада није играо фудбал, није слагао никога, није екуменисао и лицемерио са онима чије је учење приликом Хиротоније анатемисао, никада није хулио на Светитеље и никада се није правио мудрији и светији од Њих. Никада никоме од својих монаха није дао лош пример нездравим и нехришћанским понашањем на Богослужењима нити понашањем у свакодневном животу. А оно што је највећа врлина Еп.Артемија је та да увек опрашта и не памти зло, нити злом узвраћа на учињено му зло.
Чак и да постоји култ личности човека какав је Еп.Артемије то би било само на духовну корист сваког следбеника тог култа, али такав култ не постоји. Постоји једино: завист, мржња, злоба и сујета, којом дишу прогонитељи Еп. Артемија и који му, како видимо по делима њиховим, желе свако зло у овом свету. Да ли то значи да и ми који смо одани и верни своме оцу треба да се пазимо, стрепећи да ли ће нас можда неко „случајно“ ударити колима или камионом, или ће нам можда нешто „случајно“ пасти на главу, или ћемо се „случајно“ отровати неком храном? Јар ако су Еп. Артемија прогонили и прогоне, нас ће исто прогонити. Оца нам клеветају разним клеветама и нас ће клеветама да обасипају. Ако им смета Еп. Артемије, сметаћемо и ми који ћемо увек ићи Богу оним путем којим нас је наш отац учио. Слушамо од митрополита Амфилохија претње о рашчињењима и казнама које нас чекају. Може митрополит Амфилохије да нас кажњава и да нам прети јер има и овоземаљску силу на располагању, али и поред свега тога верујемо Ономе који никада лаж изговорио није, а који нам поручује: „Заиста заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свијет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост“(Јн. 16. 20)
12.07.2010.г
Призрен
Јеромонах Бенедикт
Преузето са сајта Борба за веру
