Пастир добри
Непознати Црноречанин
МОЛЕБНО ПОСЛАНИЈЕ СРПСКОМ ЕПИСКОПУ
Прими, Преосвећени (име рекав), од недостојног,
Још недостојније посланије
Молитвом орошено,
Што приноси ти
Као дар са скрвних усана
Које ће умити реч о Господу
И Господ милошћу својом.
Прими и не сажежи,
Прочитај и не одбаци,
Вихору не предај, туђину не покажи,
Већ се сажали на раба недостојног
Што плач к мољењу приноси,
Од скрби посланије твори.
Помоли се за Њега
Који над јамом стоји
И одгурну оног ко му јаму копа.
И подигни поглед к брату своме,
И руке уздигни као некада Мојсије пред Амаликом,
Нека се сурва нечастиви
И нестане пред силом крста,
Јер он обзнанио је овом свету
Да крст не љуби.
Љубав братска неће се препознати по речи
Коју ветар носи,
Већ по делу које нерушни темељ чини.
О томе ће синови с кровова зборити
И неће бити речи друге
Осим речи љубави.
Прими мољење ово
За најмањег брата твог,
Који је велик у трпљењу
И ваистину велики у вери.
Прими од слуге који за себе не моли,
Који се недостојним најпре може назвати,
И који је, без ризе и последњи међу свима,
Са црнорисцима сабирао
Светлост у снопове,
У блиставе крстине вере.
Подај, Преосвећени, Господу срце своје
И брат твој наћи ће брата вазљубљеног,
И по љубави ће Учитељ на небесима
Препознати ученике своје.
