Пастир добри
Преславни празник Ваведења Пресвете Богородице, свечано је прослављен и у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима. Светој Архијерејској Литургији, коју служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохисјки Г.Г. Артемије, уз саслужење десет свештеномонаха и три ђакона, присуствовало је прогнано монаштво и велики број верника из свих крајева Србије. Већина верника се на Светој Литургији сјединила са Христом кроз Свету Тајну Причешћа. После Свете Литургије Владика Артемије је пресекао славски колач принесен у славу и част Пресвете Богородице. Колач и славско жито принели су верници из Епархије рашко-призенске.
Видео запис са Св. Литургије на празник Ваведења
У својој пастирској проповеди Владика је говорио о празнику Ваведења и о Пресветој Богородици: „Празник Ваведења Свете Богородице је празник који најављује дан хришћанства. Овај празник је као звезда Даница која најављује долазак Сунца, јер рођењем Пресвете Богородице и Њеним увођењем у храм јерусалимски почео је да се испуњује Промисао Божији о спасењу рода људскога…. Света Богородица је та Која прима наше молитве, Која слуша наше уздахе, Која сакупља наше сузе покајничке и износи пред Сина Свога да Га умилостиви да нам опрости грехе наше и да нам дарује Царство Своје Небеско. Она и данас бди над родом нашим православним и над родом нашим српским. Она је спремна да нам помогне, спремна је да прими наше молитве, да их услиши и да са Својим молитвама, Мајчиним молитвама, изнесе пред Сина Свога. Зато, браћо и сестре, нема службе, нема молитве, нема Свете Тајне у којој се не помиње и не велича Света Богородица“ (видео запис, звучни запис и транскрип целе беседе доносимо у прилогу).
Празнично славље је настављено у манастирској гостопримници где је манастирска братија приредила послужење за све присутне. Нахранивши тако душе верних небеском храном молитве, Светог Причешћа и речи Божије Владика је у миру отпустио народ Божији својим домовима.
Тако је задужбина проте Томе у Љуљацима, прославила Преславни празник Ваведења, настављајући тако своју мисију у спасавању српске народне душе, мисију у којој су ктитори, прота Тома и протиница Милица, свесрдно учестовали за време свог странствовања у телу. У тој мисији – жртвоприношењу себе на олтар светосавља, они су, од превеликог физичког и духовног труда, и сагорели.
Господ да упокоји душе ктитора у Царству Своме а нама да дарује истрајност на уском и трновитом путу спасења, јер су уска врата и тесан пут што води у живот, и мало их је који га налазе (Уп. Мт. 7, 14).
Јм. Наум
