Данас се окупљамо на овај данашњи празник, а инaче Свети Никола је заштитник дома Владике Артемија, чијом љубављу смо се данас удостојили да са нама заједно служи да Богу принесе молитве за наш многострадални род. Замолићемо га још да нам упути своју пастирску поуку, јер и ја сам његово духовно чедо које слуша поуке његове. Јер Бог се не може видети, али се Бог врло добро осећа кроз људе који имају Бога у себи.
Дозволите, и у миру да саслушамо неколико речи нашега светога владике Артемија Епископа рашко-призренског, доктора који је предавао у многим богословијама, на факултетима, отишао у манастир Црну реку и из тог манастира Црна река и ја сам постао Епископ, и многи манастири су од тог манастира постали, и Дечани, и Зочиште, Грачаница и Сопоћани и ко зна још колико манастира.
Да замолимо нашег уваженог Епископа Артемија, да нам се обрати са неколико речи:
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Христос Васкрсе, браћо и сестре! Ваистину Васкрсе!
Ево већ пуних четрдесет дана од Васкрса до данас, Православни Хришћани се поздрављају са тим радосним поздравом и отпоздрављају, као што сте и Ви сада рекли, „Ваистину Васкрсе“.
Кроз тај поздрав и тај отпоздрав ми уствари исповедамо нашу Веру у васкрслога Сина Божијега Господа Исуса Христа, који је ради нас људи, и ради нашега Спасења сишао са неба на земљу, живео са људима, проповедао људима, чинио добро људима, и авај, пострадао од људи.
Поред свих доброчинстава које је он људима учинио за време свога боравка на земљи, људи су му из неблагодарности узвратили Крастом и Распећем. И десило се оно што се десило на Велики Петак, што сви знамо, јер смо тога дана, и осталих дана пре Васкрса пратили Господа на Његовом Крстоносном путу.
Тада су људи осудили Бога, распели Бога, и убили Бога. Али Господ је рекао и прорекао да ће Он после три дана Васкрснути. И Његова реч, и та, и многе остале, испунила се! Он је заиста у трећи дан Васкрсао из гроба, јавио се многима, јавио се ученицима својим, и јављао се пуних четрдесест дана, до Спасовдана, до сутрашњег празника. И учио их је и говорио о Царству Небескоме, учио их је и говорио и потврђивао да су све речи Његове које је рекао људима истините, и да се морају испунити.
И ето, за ових четрдесет дана, ми Православни Хришћани исповедамо ту своју Веру у пострадалога, нас ради, Господа Христа, али и Васкрслога из мртвих.
Ви знате браћо и сестре, да у нашем народу постоји један диван обичај, када стари родитељи напуштају овај свет, они обично деци својој остављају у аманет, у завештање неку поруку, неку поуку или неки савет. Иако родитељи децу своју уче целога живота, да буду добри и честит, ипак ми смо склони да много пазимо и водимо рачуна за ону последњу реч што су нам родитељи наши казали, и упутили пред смрт, пред одлазак из овога света.
Видите, и сам Господ Христос много је проповедао, много је говорио и Својим ученицима и народу онога времена, са којима је долазио у контакт. Проповдао је масама читавим на гори Блаженства, проповедао је у зборницама, проповедао је међу поглаварима народним, али је проповедао и једној жени Самарјанки на студенцу Јаковљевом. И све што је рекао, све има вечну вредност и значај, не само за људе онога времена, него за све људе свих времена. Па ипак, оно што је рекао, пред Његов растанак са нама, пред Његово славно Вазнесење, које је рекао Апостолима, а записао Јеванђелист Матеј, његову последњу поуку, и његово последње обећање, рекао је Он ученицима задњу Своју реч: „Идите и Крстите све народе у име Оца и Сина и Светога Духа! То је Заповест! Учећи их додаје да све држе што сам Вам заповедио, то је Његова заповест свима нама, свима Хришћанима, за ево две хиљаде година и до последњега човека који ће бити на овој земљи пред Страшни и други долазак Његов. То је Његов задњи аманет, то је Његова задња поука, и задња порука људима, да држимо све оно што нам је Он заповедио. А шта је Он заповедио записано је у Светом Писму, записано је у Црквеним књигама, проповеда се сваке Недеље и празника по Храмовима нашим широм земаљске кугле, где год има Православних, говори се оно шта је то Господ нама заповедио. А заповедио је најкраће речено ово : „Оно што не желите да вама чине други, немојте ни ви чинити другима“. „И оно што хоћете да вама људи чине, чините и ви другима“. У те две кратке заповести садржано је цело Јеванђеље Христово. Сви ми знамо шта није добро и шта нама смета. Зашто онда оно што мени смета, што мене вређа, што мене понижава, жашто то радим другима?
А сви знамо да волимо да нас други цене, да нас поштју, да нас слушају, да нас сматрају за поштене, сматрајмо и ми тако све остале људе. И онда ће нестати зла међу људима, нестаће мржње, нестаће зависти, нестаће свађе и туче, нестаће греха међу људима, и наступиће Царство Божије, још овде на земљи. Тачно онако као што је Анђео објавио при Његовом рођењу : „Слава Богу на висина, а на земљи мир, међу људима добра воља“. Само ако будемо на прво место стављали Славу Божију, ако будемо се трудили да буде мир међу нама људима, онда, онда ће то бити у ствари почетак Блаженства, почетак Царства Небескога.
А када будемо тако живели овде на земљи, онда и када одемо одавде са ове земље, онда ћемо се наћи тамо, у Царству Христовоме, где се налазе сви Свети угодници Божији од Светих Апостола и Светих Отаца, преко Светог Оца нашег Николаја, преко Светог Оца нашега Саве Српскога и Симеона Мироточивог, преко Светог кнеза Лазара, и Владике Николаја и до последњег Светитеља Божијега, онда ћемо се и ми тамо наћи са њима. На томе да се трудимо, томе нашу децу да учимо и нашу омладину, да и они иду путем који је Бог пропутио и оставио, путем који води у Живот Вечни, да би се сви нашли тамо, у Рају Божијем, у Царству Небескоме, где нема туге, жалости ни уздисања, и да тамо са свима Светима, са Анђелима и Светитељима Божијим славимо Оца и Сина и Светога Духа, кроза све векове и сву вечност, Амин
Хвала владици Јустину, што ме је позвао данас, да будем овде, на овој Храмовној Слави, честитам и њему овај празник, и свештенству овде сабраноме, и свима вама браћо и сестре нека је срећна и Богом благословена ова Слава, да да Бог много година у здрављу, напретку, и слози, и љубави да дочекујемо и прослављамо наше празнике, Амин.